Економист

241

1925. године, још не може бити речи о њеној оцени са финансијског гледишта. Са економског пак и привредног гледишта је од велике важности како унификација и опште олакшање нове тарифе, тако и постављење нарочитог Одбора · за њену периодску ревизију, уз учешће трговачке, индустријске и занатлијске коморе и представника пољопривредних интереса. i

У закључку треба још једанпут подвући, да садашња жељезничка мрежа наше Краљевине не одговара више њеним стварним потребама у саобраћају. Већ површни преглед наше саобраћајне карте да је одмах видети, колико је још бедна наша држава жељезницама, колико места у земљи остала су без сваке везе, нарочито у оквиру старе и нове Србије и Црне Горе, а такође колико не задовољавају више узане жељезнице у Босни, Херцеговини, Јужној Далмацији и Западној Србији. Нема још и велике Јадранске Жељезнице, која би морала директно везати Београд и Дунав са Јадранским Морем,

Петар Рудченно, професор.

ПРИВРЕДНА ХРОНИКА ·

Из праксе државног савет. по финансиским споровима

(Свршетак)

IL. Д. Т. индустријалац из Београда, изјавио је тужбу Државном Савету противу разреза пореза за порески период 1921/22. год., који је разрез одобрен решењем Министра Финансија (Ген. Дир. Непосред. Пореза) од 4. априла 1924. год. Бр. 25794, па је молио да се исти разрез поништи као противан закону. Тужбени наводи су следећи: „За 1921. годину капитал уложен у радњу 200.000 динара, обрт годишњи 900.000, бруто принос 270.000 дин., плата особљу 150.000 дин., трошкови радње 35.000 дин. Чист принос 29.000 динара

У пореском периоду 1919—1920. године ја сам био задужен на моју радњу порезом и свима принадлежностима са

ЕКОНОМИСТ 16