Економист

242

динара 7572.20, за 1921. годину задужен сам са 87.049 20 дин. И ако сам пријавио исти капитал, прилажем у препису пореске листове из којих се то види.

Из наведеног се види да ме је Порески Одбор Београдског Пореског Одељења задужио 10 пута или 1000' више него у 1920)21. години и ако од главног парка нисам ни једног чамца приновио. По члану 91. закона о непосредном порезу наређује се; да у случају кад се порески одбор не сложи са пријавником излази на лице места и констатује: у чему је пријава нетачна, и тек онда образложава своје решење и повишује плаћање пореза од ранијих година. У овом случају порески одбор задужује ме са 1000 - више него за прошлу годину и зато не даје никаквог разлога, и ако тиме доводи моју радњу до пропасти, јер ја за ове три године дугујем у име неправедно распоређеног пореза 230.000 динара, а то је тако огромна сума, да и кад би ми се сва имовина продала неби се толика сума могла наплатиги. Законодавац је имао на уму установљавајући непосредне порезе да се наплаћује _ порез од приноса, а не да се крњи капитал, а оваквим задуживањем иде се директно на упропашћење моје радње“.

Разлози у оптужбеном решењу су следећи: Генерална Дирекција Непосредних Пореза расмотрила је како жалбу, и жалбене наводе, тако и сва акта овог предмета па је нашла, да је разрез пореза противу кога је жалба изјављена на закону основан, јер је извршен правилно и сходно чл. 87. и 91. закона о непосредном порезу.

VI. Одељење Државног савета, расматрајући овај конкретан случај по тужби, поништио је горе поменуто решење Министра Финансија пресудом својом од 16.-Х1.-1925. год. Бр. 42683, са ових разлога: „Кад се из акта овог предмета види, да порески одбор, ценећи пријаву тужиочеву, није донео своју оцену по истој пријави већ је чист принос оценио несразм-рно више од онога како је пријављено, — онда је порески одбор погрешио кад за овакву своју оцену није дао никакву мотивацију, те му стога ни оцена неможе опстати у смислу чл. 91 и 96 закона о непосредном порезу, те је према томе погрешио и Министар Финансија, кад је горњу оцену пореског одбора одобрио“.

П, Х. Е. Банка из Загреба поднела је тужбу Државном Савету противу решења Министра Финансија (Ген. Дир. Непосредних Пореза), од 23.-Х-1924. год. Бр. 5278, којим је одбијена да јој се врати из државне касе 6183 динара, колико је више платила на име порезе на пословни обрт, јер је исту порезу платила и приликом извоза код царинарнице у Јесеницама, па је молила Државни Савет да исто решење поништи као противу законско. Тужбени наводи састоје се у следећем: Не може се једна иста државна дажбина два пута наплатити,