Економист

243

тј. неможе нико на један исти порески објекат платити порез · два пута. Из акта, прилога, уверења и декларација које је она. поднела види се, да је она горњу суму платила и код Поре«ског Уреда у Загребу и код царинарнице у Јесеницама. Одговарајући на ову тужбу Министар Финансија није изнео никакве нарочите разлоге, него је само напоменуо, да одобрење "за повраћај поменуте суме није могло уследити, јер тужилачка "банка није доказала, да је роба, на коју је платила 50"/, порезе на пословни обрт на царинарници, индетична са робом на коју је платила 19/ порез на пословни обрт код Градског Мореског Уреда у Загребу.

Државни Савет, решавајући овај управни спор по тужби -тужилачке банке, пресудом својом од 16. ХП. 1925. год. Бр. :39501, поништио је горње решење Министра Финансија са ових разлога: „кад се из акта овог предмета види да тужи-лачка банка подноси доказе о томе, да је порез на пословни обрт плаћен и код пореског Уреда у Загребу и код царинарница у Јесеницама, — то је онда Министар Финансија био дужан. да у своме решењу изнесе мотивисане разлоге са којих налази, да се извештаји Пореског Уреда у Загребу и цари'нарнице у Јесеницама, одн. Царинске декларације не слажу у погледу рока, објекта и наплаћене суме пореза на по"словни обрт“. ;

По нашем мишљењу ова је одлука Држав. Савета потпуно по закону основана. Министар у своме решењу само наводи, да тужилац није доказао идентичност робе, али то не утврђује чињеницама; он просто прелази преко извештаја пореског уреда у Загребу и царинских деклорација, што се «све у актима неходи, а што је и Министар имао при руци. Међутим из тих извештаја види се јасно, да је у питању иста „сума т. ј. 6183 дин., исти предмет извоза као и његова ко„личина. Из тих разлога, Држав. Савет је поништио решење и упутио управну власт, — Министара Финансија, да своја решења тако образложи, да би се на несумњив начин могло извести да су све чињенице цењене, које су од утицаја по правилно и законито решење.

1. Иста банка из Загреба, изјавила је тужбу Државном "Савету противу решења Министра Финансија (Ген. Дир. Непосредних Пореза), Бр. 52771 од 23. марта 1925. год. којим је одбијена, да јој се врати из државне касе 24.987.33 динара, коју је суму платила два пута на име порезе на по„"словни обрт; једанпут код Пореског Уреда у Загребу, а други пут на царинарници, па је молила Државни Савет да се горе поменуто решење поништи као противно закону. Генерална „Дирекција Непосредних Пореза, доносећи своје сада оптужбено решење, одбила је тужилачку банку од тражења са ових тразлога : „Генерална Дирекција Непосредних Пореза узевши

16%