Економист

244

горњу молбу у претрес установила је, да се из приложених: аката ничим не утврђује индетитет између робе у препису књиге продаје, за коју је плаћен порез на пословни обрт садржан у суми од 11.602. и робе у списку декларација за. коју је плаћена сума од 24987. и 38 динара на име порезе на пословни обрт. Обзиром на то као и на чињеницу, да јеДржавни Савет у досадашњим пресудама по сличним случајевима заузео становиште да нема места повраћају пореза на пословни обрт, који је при извозу плаћен на царинарници,. то ова Дирекција одбацује жалбу као неумесну.“

_Тужилачка банка изјавила је тужбу Државном Савету“ и на решење Министра Финансија (Генералне Дирекције Непосредних Пореза) од 23. марта 1925. год. Бр. 1940, којим је одбијена, да јој се врати из државне касе 36.990. динара колико је уплатила на царинарници при извозу робе из земље, на име пореза на пословни обрт, пошто је већ једанпут платила и код пореског уреда. Генерална Дирекција Непосредних Пореза одбацила је жалбу са ових разлога: „Генерална. Дирекција Непосредних Пореза узевши горњу молбу у претрес установила је, да се из акта овога предмета не да утврдити, да је молиоц два пута уплатио порез на пословни. обрт за исту робу, јер није зато подносио довољне доказе, ла према томе, а саобразно становништу које је заузео Државни Савет по оваквим предметима, не дирајући странкама, право за поврату овога пореза што су га платиле при извозу на царинарницама,“

Државни Савет решавајући ова два управна спора по изјављеним тужбама, пресудама својим од 16. ХИ. 1995. год. Бр. 39502. и 39.509, одбацио је тужбе као неумесне са разлога, што тужилачка банка ни у једном ни у другом случају“ није поднела никакве доказе за своје наводе у тужби.

По овим двема тужбама, Државни Савет је по нашем мишљењу донео законите пресуде. Као управни суд, Државни. Савет не ради ех ојугсто већ само по тужби, он не контролише рад одн. радњу администрације по званичној дужности, већ над њом врши правну контролу само од случаја до случаја, у колико појединци у конкретним случајевима, не би били њеним радом задовољни; дакле по тужби Управни суд као и редован грађански суд стављају појединци у покрет. Као тужиоци појединци су дужни да за своје наводе увек и доказе подносу, и тај је принцип статуиран чл. 29. зак. о Држав. (Савету и управним судовима. Како тужилачка банка иије била поднела никакве доказе, то јој је и тужба као таква морала бити одбачена. | IV. H. H. жена П. Х. из Нове Шове, поднела је тужбу Државном Савету противу решења Министра Финансија (Генералне Дирекције Непосредних Пореза) од 21. фебруара: