Економист

:356

факулташивних потреба, које се имају п сада задовољити а које ће се до бољих прилика одложити.

Проблем је, признајемо врло тежак (тачније врло деликатан), али не и немогућ. Ми нећемо данас-улазити у његово решавање. За нас је било битно да утврдимо да је смањивање државних расхода, па томе следствено, и пореског оп"терећења, могуће; на Влади и Скупштини је да се смањивање изврши-рационално тј. према важности и прешности појединих факултативних потреба.

KHriza poljoprivrede u Kraljevini SHS. njezini uzroci i mogućnosti sanacije* . od sveuč. profesora Dr. Otona Frangeša.

U svome ekspozeu od 97. marta tg. Gospodin Ministar Finansıja Dr. /A1. S/ojadinović priznao je opstojnost jedne teške situacije u poljoprivredi i izjavio, da o tom problemu treba najozbiljnije misliti i shodne mjere preduzeti. :

Dobro je, da se sa tako prominentnoga mjesta situaciji gleda otvoreno u oči, pa makar to bilo i okasno. Već god. 1993. ja sam u „Ekonomistu“ upozorio na to, da će do današnje krize neminovno doći i naveo, da se za sada jošte ne vide jasne konture mogućnosti, kako bi se moglo predusresti nepovoljnim posljetcima krize. Danas vidimo u mnogom pogledu jasnije, pak možemo da ustanovimo i uzroke krize i mogućnosti njene sanacije mnogo bolje, no što je to bilo prije iri godine moguće.

Uzroci krize leže s jedne strane n prilikama naše države SHS same, a s druge strane u prilikama svjetskoga tržišta. Ne možemo se ovdje baviti sa problemima naše unutarnje privredne politike. Svima je odviše dobro poznato, kako je radi izvoznih carina i drugih fimansijskih naređenja stradala industrija mlinska, uništena industrija prerađivanja mesa, onemogućen izvoz Špirita, otešćan export sladora i t. d., — dakle svih industrija, koje imadu da iz poljoprivrednih surovina proizvode finalne produkte, te da

*) Predavanje održano u Glavnom zadružnom savezu S. H. S. u Zagrebu 11. aprila 1996 god