Економист

417

брике, он би се много више задржао на лошој привредној политици наших званичних кругова и потпомагао би послодавце у старању да се овакво стање ствари измени.

Па ипак, третирање питања о сировинама сведочи да се Др. Топаловић и крај нетачних информација трудио да“ остане објективан; он наиме пише против дозволе за увоз старог гвожђа; он је против пачања административних власти у питања технике и прорачуна индустриских предузећа. Код данашњих прилика размер употребе сировог и старог гвожђа, који би најбоље одговарао рентабилности фабрика за прераду гвожђа износи приближно 1:3, или другим речима три пута толико старог колико сировог гвожђа; код размера -1 : 1 трошкови производње повисили би се годишње за 5, а код размера 8:1 за преко 9 милиона динара. Ове цифре говоре уједно и против царина за сировине којом се, противно тежњама других држава, отежава увоз сировина у нашу државу и повећавају продукциони трошкови свих оних творница које прерађују те сировине.,.....

Др. Топаловић бавио се и са индустријом шећера у вези са шећерним картелом и са царинама на шећер. Шећерни картел створио је код нас, нарочито у нашем јавном мишљењу једну сасвим погрешну идеју о том колико наша шећерна индустрија зарађује, тако да је јавност скона да цени добити појединих творница шећера у милионе. Ко међутим иоле познаје огромну хиперпродукцију шећерне индустрије целога света, а нарочито шећера из трске, мораће признати, да се услови под којима поратна шећерна индустрија ради, приближују оним предратним условима, који су приморали владе појединих држава да извозним и другим премијема вештачки одрже у животу ову иначе тако потребну грану своје индустрије, Потреба шећерне индустрије не састоји се само у њеној особини као прехранбена индустрија, већ и у њеном утицају на активност трговинског биланса. Чехословачка је после рата једино својом шећерном индустријом подржавала '" активну страну свог трговинског биланса; кад би се и ми, старали да развијемо њену производњу до граница пуног капацитета наших творница, ми би обезбедили извоз од најмање 6—8.000 вагона шећера и преко њих једну активну пошту од неколико стотина милиона динара. Заговарање укидања заштитних царина, када се развитак шећерне индустрије у целом свету приближује систему извозних премија, значи онемогућити и делимично искоришћење капацитета наших постојећих творница. :

Сличну борбу око царинске заштите шећерне инустрије опажамо и у Италији, која је баш прошлог месеца по други пут променила царинску заштиту на шећер, да би обезбедила својих 55 модерних фабрика шећера од стране утакмице. По-