Економист

486

скупштине, које се добија у форми уговора закљученог између Владаоца и сталешке скупштине.

Владалац излази пред сталешку скупштину с предлогом: да му се дозволи увођење и наплата једне непосредне порезе, као привременог прихода за покриће једне нередовне потребе. Сталешка скупштина оцењује умесност назначене потребе; и ако је нађе као умесну, она ћг одобрити увођење тражене порезе, уз извесне гарантије, да се тако наплаћене суме могу утрошити само на одређени циљ.

Уз уговор између Владаоца и сталешке Скупштине долази и једна врста уговора измећу појединих сталежа. Овај уговор има за циљ, да се одреди колико који сталеж има да плати: укупан порески износ репартира се на поједине сталеже.

У погледу на равномерност пореског оптерећења ова је фаза далеко од доброга. Приликом репартирања порезе сваки се сталеж труди, да свој удео смањи одн. пребаци на који други сталеж. И племство и свештенство, које је уживало пореске привилегије, обично је успевало, да целу порезу пребаци на трећи сталеж и на неслободно (полуслободно) становништво.') Што се тиче питања о рационалности трошења буџетских прихода, постоји разлика између оних слободних и ових уговорних прихода. Оне прве Владалац троши без ичије контроле, и то је трошење, према приликама, могло бити и рационално и нерационално; за ове друге приходе постоји обавеза да се смеду трошити само на предвиђену (уговорну), сврху, о чему се старају (контролишу) комесари одређени од сталешке скупштине, — и с тога је то трошење било по правилу рационално. III. SY трећој фази имамо парламентарно, или тачније законско буџетирање. За завођење нових, као и за повећавање већ постојећих пореза потребан је пристанак Парламента, који се добија у форми пореских (таксених) законаз). Исто тако

1) Пореске привилегије, које је племство уживало, биле су, у почетку, само привидне; еквиваленат за ратне терете који су на њ падали, у току времена, т. ј. у колико су се порезе повећавале а ратни терети пребацивани на све становништво, — ове привилегије постају стварне.

2) По изузетку није потребан закон, већ административан акт за повећање потрошних пореза у форми монополске цене (таксе), као и за некоје саобраћајне порезе (таксе).