Економист

487

потребан је пристанак парламента и за трошење државних (и пореских и свих других) прихода, који се пристанак добија у вотирању државног буџета као једногодишњег закона.

Законско буџетирање пружа пореским обавезницима две гарантије, на име: |

1) да не буду преоптерећени државним наметима, — јер се' предпоставља, да Парламент неће одобрити порезе које би преоптерећивале грађанство; и

2) да ће се државни приходи рационално трошити, јер парламент неће одобрити издатке за непотребне одн. луксузне потребе.

Са теоријског гледишта ове гарантије несумњиво постоје; у пракси пак све зависи с једне стране од тога, како схватање имају чланови Парламента о својој улози о својим правима и дужностима, са друге стране од односа између чланова парламента и њихових бирача. И ако проучимо држање парламента баш у овом питању доћићемо до извесних интересантних сазнања, која заслужују да буду приказана.

У почетку парламент је водио врло много рачуна о интересима пореских обвезника, а врло мало, да не кажемо ни мало, о државним потребама. Противник јаког државног мешања, парламент је употребио своје буџетско право, да државну интервенцију сведе на минимум (одбрана земље против. спољнег напада; одржавање правног поретка), т. ј. он је одобравао завођење нових (повећање постојећих) пореза само онда, ако је то било неопходно потребно за т. зв. есенцијелне државне функције; за остале — факултативне државне потребе он је одрицао пореске приходе. Да нагласимо, мада је то само собом јасно, да се, у овом првом времену, парламент врло мало мешао у трошење државних прихода: он се старао да ти приходи буду што мењи, али је у утрошку тих сума Влада била потпуно самостална.

Мало по мало пак Парламент напушта ово становиште, и постаје присталица јаче државне интервенције. Он се почиње интересовати зато, да државна власт прошири своју акцију и ван оних есенцијелних задатака: он пледира за државну акцију и на културном и на привредном пољу. Самим тим он постаје у слабијој мери бранилац и заштитник пореских обвезника: да би се омогућила (проширила) државна