Економист

497

забуне и јер за обичну забуну (ако таква овде у опште постоји) треба да платим толику суму.“ Па је молим Државни (Савет да решење поништи као противно закону.

Решавајући овај конкретан случај по жалби, Државни Савет је решењем својим од 8. априла 1926. године Бр. 5722 поништио горње решење Министра Финансија са ових разлога: „Жалилац је кажњен по чл. 166. цар. закона, с тога што је спорну робу по мишљењу царинских органа и царинског савета имао пријавити за царинење по тар Бр. 583. тач. Џ. г. опште цар. тарифе, као израде од ливеног гвожђа, нарочито непоменуте обрађене, у место, што их је пријавио за царињење по тар. бр. 283 1 г, по коме се царине исте израде само необрађене. Како је у овом конкретном случају спор око тога да ли је спорна роба обрађена или необрађена, па према томе да ли се има царинити по тар. бр. 583/2г, или 588/17г, то питање нетачне пријаве и казне по чл. 166. цар. закона не може доћи у обзир.

Не може се узети као разлог, за примену казне из чл.. 166. цар. закона то: да је Цар. Савет својим решењем од 27.Х.1925. године поништио мишљење цар. биро-а који је као стручна установа био мишлења да је жалилац спорну робу правилно пријавио, јер иста није обрађена, мишлење царинског савета ничим образложено, нити је наведено, да је мишлење цариског биро-а у погледу обраде робе нетачно, као ни зашто би то било. ~

На против коментар уз стару цар. тарифу, који важе и за нову, више иде у прилог првог мишлења да врло прост орнамент на спорној роби (врата од пећи), а који је добивен самим ливењем не може се сматрати као обрада, и као такав не би требао да се узме у обзир. Најзад жалилац је за спорну робу добио и званично уверење о томе како исту треба царинити, од надлежног за то по чл. 51, цар. закона, Царинског Биро-а те и по том основу у овом конкретном случају не може бити до њега кривице за нетачну пријаву и казне по чл. 166. цар. закона.

Према свему изложеном у овом случају спорно може бити само питање да ли ће се спорна роба царинити као обрађена по тар. бр. 583/2г или као необрађена по тар. бр. 283//г што се има накнадно расправити с обзиром и на коментар уз цар. тарифу.

IL. — Ј. Ј. царински посредник из М. изјавио је жалбу Државном Савету противу решења Министра Финансија (Ген. Дир. Царина) од 19. новембра 1925. године Ц. Бр. 47598, па је молио да се исто. решење поништи као противно закону. Ожалбено решење гласи: „Ј. Ј. царински посредник жали се на решење царинарнице у М. број 25389 од 3.ХП. 1924. го-