Економист

49%

званичном прегледу су ангажовани цар. органи дошли додиференце 272 кгр. те мотивише своје кажњење, да пронађених 272 кгр. сламе (ембалаже) није то слама, већ. према правилима о дари,-шупље стакло, те се мора као таква царинити. и казнити. Ова је тврдња противна дејствима и законитим прописима. Није наиме тачно, да пронађене 272 кгр. сламе“ нијесам пријавио јер очито се развиди из декларације, да јеиста била пријављена међу 748 кгр. сламе, која је обавијена. око стакла. Није ипак моја задаћа, већ задаћа царинарнице. саме, да ту сламу посматра и царини или као стакло или као слама, (амбалажа). Нипошто пак царинарница нема права, да. ме казни за пријаву, коју је царинарница при примању декларације сматрала за тачну. Правилно поступање код њезиног“ управног акта, је ствар царинарнице и не деклеранта, који. носи одговорност само за „нетачну“ пријаву и т. д.“

Државни Савет решавајући овај случај по жалби решењем својим од 5. априла 1926. године Бр. 3931 поништио је пом.. решење Министра Финансија са ових разлога: „Жалиоц је правилно поступао кад је сламу, којом је стаклена роба била обмотана да је чува при преносу, одбио као амбалажу, и није рачунао у тежину, јер је роба том сламом била само слабо увијена, те се у смислу чл. 7 правила о дари у вези са чл. 22. истих правила та слама не рачуна у тежину робе.

Неумесно је позивање у ожалбеном решењу на тачку 5. чл. 3 правила о дари у овом конкретном случају, јер је овде у питању слама која је изриком предвиђена у чл. 7 и у 22. пом правила, док се у тач. 5. чл. 3. истих правила слама нигде не спомиње већ се спомињу финији завоји.

Ш. Браћа С. из С. поднели су тужбу Државном Савету противу решења Министра Финансија (Ген. Дир. Царина) од. 30 новембра 1925. године Ц. Бр. 79999, па су молили Државни Савет да исто решење поништи као противно закону. Ожалбено решење гласи: „По тужби Браће С. из С. противу мога решења Ц. Бр. 43948 од 3. Х. 1924. год. Државни Савет у у своме ЈУ Одељењу донео је пресуду Бр. 38992/24 од 25. августа 1925. год. којом је поништио наведено решење, а са следећих разлога:

„При доношењу OOU HD решења Министар Финансија позива се на пропис чл. 79, цар. закона, који се односи на царинске дажбине, што у овом случају није се могло применити, пошто тужилац не тражи повраћај даринских дажбина, већ тражи повраћај наплаћене државне трошарине, према закону о државној трошарини, па је Министар Финансија требао да испита да ли је тражење тужиочево с обзиром на прописе закона о Државној Трошарини умесно или није“.

У смислу чл. 34 и 42. закона о Државном Савету и