Економист

500

Управним Судовима ова је пресуда обавезна за мене, те на основи исте, а упуштајући се у поновно расматрање акта овога предмета и узевши у обзир закон о Државној трошарини нашао сам:

_ Да закон о Државној Трошарини односно одредбе о државној трошарини нису ни једним својим чланом нормирале право повраћаја наплаћене државне трошарине на увезену страну робу, која се извози из слободног промета, које право ужива само роба домаће производње.

На конкретан случај има место једино примена члана 69. Одредба о Државној Трошарини која гласи: „За извоз трошаринских предмета стране производње, који се из сместишних и царинских магацина враћају, односно извозе ван земље, важе односни прописи царински и према томе Браћа С. из С. немају права на повраћај државне трошарине на робу стране производње, која је ступила дефинитивно у слободан промет, а није извежена непосредно из сместишних и царинских магацина“. Па је решио да се молиоци Браћа С. одбију од свога тражења као неумесног.

Тужбени су наводи следећи: „Ми смо се благовремено били обратили Сплитској царинарници да нам врати суму од Динара 29.240— наплаћену по разним увозним декларацијама на кгр 7810 сирове каве, коју смо вратили у иностранство уредним царинским и трошаринским исправама.

Кава је била увезена по следећим увозним декларацијама Ув.Бр. 2631 од 9. УМ. 1923. године Бр. 124 од 14. УП. бр. 336" од 28. МП., Бр. 707 од 25 МШ., 882 од 3.1Х. бр. 1153 од 25. 1Х. бр. 1883 од 4. Х. бр. 1414 од 10. Х. и друге у години 1923. и по њима су наплаћене царинске и трошаринске дажбине.

Извоз каве горе означене, извршили смо по декларацијама извоз бр. М/108 од 25. УШ. 1923. г. М/117 од 11%Х. 1928. МА од 12. 1Х. 1923. МЛД54 и остали које смо изнели у нашим првашњим жалбама. Утврђено је дакле, да је роба до-

везена из иностранства, да је на њу плаћена трошарина, да није потрошена у земљи већ да је враћена у иностранство. Господин Министар Финансија својим решењем од 3. октобра 1924. г. одбио је нашу молбу с позивом на чл. 79. цар. закона. Пошто ми каву нисмо возили на неизвезену продају немамо ни права да тражимо повраћај увозне царине. Али се овде не ради о царини, већ о трошарини. Роба није потрошена у земљи, пак смо се за то против решења Г. Министра жалили на Државни Савет. Државни Савет пресудом од 25. августа 1925. г. Бр. 38999/24 поништио је решење Г. Министра Финансија, као неправилно и противно закону, пошто није испитано да ли је наше тражење основано или не, обзи-