Економист

903

време од када је већ исправа дошла пред државну власт у смислу чл. 43, зак. о непосред. порезу и т. д.“

Решавајући овај конкретан случај по тужби Државни Савет је поништио горње решење Мин. Финансија пресудом својом од 5. јуна 1926. г. Бр. 18157 са ових разлога: „Из акта овога предмета не види се, да је тужиља дала 5000 динара Ђ. С. под интерес. Сама меница не може послужити као долаз, да је сопственик исте дао новац под интерес, јер је меница и хартија од вредности и средство плаћања. У овом случају предпоставља се, да је тужиља дала новац капитал под интерес, а претпоставке су изрично забрањене у општем кривичном поступку — 5. 221 алинеја И. Тужиља не признаје да је новац дала под интерес, а нема ни других доказа који би тужиљу теретили, те зато овде и нема кривичног дела из чл. 111. зак- о неп. порези, па је 3a TO H Мимистар Финансија погрешио, кад је доне овакво решење“.

Ap. A. A.

Стање Народне Банке

У мају месецу 0. г. извршена је експедиција двадесет милиона златних динара у Париску Ковницу ради ковања новог југословенског златног новца. То се, међутим, не види из стања металне подлоге. Напротив готовина у кованом злату повећала се за 0,7 милиона златних динара. То долази отуда, што ово злато није ни књижено јер не припада банци, већ се водило као државни депо злата, добијеног од Аустро-Угарске.

Депои на страни у разним валутама стално са смањују. Крајем 1925 сток девиза износио је 365,6 милиона; крајем марта пао је на 346,5, а крајем маја о. гг. на 326,2 милиона. Државна интервенција на домаћим берзама непрестано се наставља и то је главни узрок опададању стока девиза. Куповина девиза врши се у мањој мери, јер је понуда слабија. За последњи месец дана сток девиза смањио се за 8,3 милиона динара. “2

До краја маја о. г. требало је вратити Народној Банци све ванредне, сезонске кредите. Отуда се менични портфељ смањио за 85,5 милиона. Зајмови на залоге, међутим, повећали су се за 20,8 милиона динара и износе укупно 216,3 милиона. Ово је највећа сума које су залоге до сада достигле, То није знак о довољној количини расположивих капитала, али истовремено треба сматрати и као последицу појачане ефектне трговине у последње време (рента ратне штете).