Економист

648

preko Soluna, bilo Jednim drugim putem, stegurno nam me treba slobodna zona. Takova zona potrebna Je Jedino za tranzitni promet u ı iz inozemstva, a nikada za odvijanje prometa izmedii dviju susednih država.

Sve kad bi ı Grčka adovoljila našem zahtJevu pa dozvolila kabotažu između naše zone ı ostalih grčkih luka, zar је ха осеkivati da bi se promet, pored Jeftinoe podvoza na grčkim рагоbrodima odvijao sa našim parobrodima.

Konferencija privrednih komora pokazala je još jedan pul koliko je teško orgamizirati Jednu privrednu konfterencu koja bi stajala na vismi ı koja bi tako prošla ı donjela takove resultate. da bi ih izravno ı oćutili. Na tom putu, pa ı pored momentanili neuspeha ne treba sustati, već po uzoru drugih naprednijih nacija Živo nastojati da u pomanjkanju dragog zgodnijeg foruma takove konferencije ı takovi kongresi budu putokazom та тагvitak naše privrede ı privredne politike.

Jovo Belin

Економско стање Баната.

Подручје Баната лежи на великој равници између Дунава, Тисе, румунске и мађарске границе, средину сече канал Бегеј, који долазећи из Темишвара тече кроз град Велики Бечкерек и код Титела улива се у Тису. Канал Бегеј регулисан је за пловидбу па га извозници и увозници потпуно искортићују.

Површина Баната простире се на београдску и по дунавеку област и изнаша 9.700 квадратних километара.

Становништво.

У Банату има 5 градова, Вел. Бечкерек са 33.000, Вел. Кикинда са 25.825, Вршац са 26.415, Панчево са 19.392, Бела Црква са 9.642 и 11! срезова са !73 општине са 465.285 cmraновника. Према последњем попису становништва Краљевине С. Х. С. од 1921 године има дакле Банат 579,559 становника, од којих су 244,588 српско-хрватске и словенначке, 135,355 немачке, 101,774 мађарске, 72,377 румунске и 25,515 друге (талијанске, O А. народности.

Претежни део (909/) становништва бави се земљорадњом и сточарством, а остатак од 1009/ т. ј. око 58,000 сачињавају јавни и приватни службеници, трговци, индустријалци п занатлије, њихови намештеници пи радници.

(А “48