Економист
660
ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ
Položaj delavceo o Jugoslaviji po poročilih inspekcije dela.
Tipod. „ByogbaHCROT MHIipepsurera д-р Александар Билимович, познати руски национални економ, тереотичар, један од најистакнутијих претставника руске »Кијевске економске школе« прошле године је у Zborniku znanstvenih гатргау, ТУ Јебик 1924--25 публиковао један део своје студије о акционарским друштвима у Југославији: ове године пак у 2ђогniku, V letnik 1995—26 публиковао je studiju pod gormjim naslovom.
Резултати, до којих је дошао, праћен извесним опсервацијама п закључцима, следећи су:
Проф. Булимович подвлачи важност социалне политике као средство соцмалне реформе која долази одозго. Ублажујући раздраженост класне борбе, она предупређује опасност хаотичне револуције која долази одоздо. На несрећу последњих година политички проблеми су ста-
вили у други ред социалне проблеме. Једна рационална организација
социалне политике претпоставља изуз чавање положаја радничких класа у свакој земљи. Ова ситуација је врло мало изучавана у Југославији. Отуда ма колико били недовољни подаци у годишњим извештајима Инспекције рада Краљевине СХС. (год. 1920 до 1921), они су ипак од велике вредности. У овом чланку проф. Билимович описује ситуацију радника у Југославији у колико то допуштају извештаји. Пре свега излаже историју инспекције рада од стварања Краљевине СХС. до наших дана п показује рашћење броја предузећа контролисаних и броја радника, анга-
жованих у овим предузећима. За
време 1924 инспекција рада је прегледала 8,1 хиљада предузећа са 175,6 хиљада радника. Ипак ради недостатка у персоналу Инспекција читава серија предузећа није била прегледана од инспектора рада за време целе године. До које мере пак су ови прегледи важни, види сеиз, чињенице да је у год. 1924 Инспекција рада предузела близу 16 хиљада интервенција проузрокованих нехигџенским стањем, и другим повредама закона заштити рада.
о
Писац наводи више података из »Извештаја« који показују недостатке у положају радника. Статистика несретних случајева показује такође повећање несретних случајева регистрираних почевши од год. 1920, мада је ово повећање проузроковано не порастом несретних случајева већ бољом регистрацијом ових последњих. Целокупан број достиже 1921 7,8 хиљаде несретних случајева од којих су 112 смртни. Већи број несрећних случајева даје индустрија дрвета.
Затим писац црта ситуацију рудара и наводи у исто време више случајева повреде рока од осам часова рада за одрасле раднике. Према подацима о номиналној надници од 1921 до почетка 1928, скупљених од Инспекције рада, може се закључити да је висина номиналне наднице од 1931 до почетка 1928 била праћена падањем реалне наднице, проузроковане поскупљивањем живота, али у почетку 1928 реална плата је била подигнута због повишења номиналне наднице и падања цена намирница. Ипак реална надница је увек још релативно ниска у Југославији. Високи процент трошкова за храну доказ је зато. Садашња надница у Југославији није постигла свој пред-
били