Економист

Ратни ниво. На пр. у Словенији бита је 1925 према апроксимативним

~ | - о + б рачунима од прилике 84 /0 стварне предратне наднице.

у

Писац закључује свој чланак по- |

дацима о штрајковима и локаутима. Талас штрајкова је постигао своју кулминацију 1922. За време следебих година он се спустио видно под утицајем економске кризе и слабљења активности радничких синдиката. Исти узроци подигли су знатно проценат штрајкова без успеха за раднике: Мита Ћ. Николић — Поуке о ђубрењу стајским и вештачким ђубривом 151 штампаних табака, издање Српског Пољопривредног Дру штва — 8. тежакова библиотека. Целокупни унети материјал дели у шест главних делова и то:

1. Земља, њен састав (колико која земља по природи својој има хранљивих материја), колико биљке разним жетвама подигну из земље хранљивих материја ; шта значи ђубрити:

2. Природна ђубрета — све врсте природних ђубрета, колико ови земљи и биљкама дају хранљивих материја, производња, начин употребе, неговања и чувања; зелено ђубре, његов значај и употреба:

се

3. Вештачка ђубрета — све врсте вештачких ђубрива, начин производње и употребе, њихове разне особине и дејство — ђубрење угаром и бактеријама :

а. Ћубрење појединих културних биљака и култура у опште, саме за се и у плодореду :

5. Огледи,њихов значај, начин постављања и прорачуни:

-6. Упут (»још некоје напомене и упути«), како треба искористити целокупни унети материјал: научне истине, многобројне унете таблице и бројеве, практична искуства, којим

661

се главним идејама треба руководити при ђубрењу, којим путевима ваља ићи, па не падати у грешке при ђубрењу културних. биљака, како ваља спроводити разне калкулације и са економске тачке гледишта и са гледишта исхране биљака. Писац ту лепо каже: »На крају крајева све се своди на то, да ли се исплаћује или не. Са цигло ове тачке гледишта треба решавати сва питања око храњења биљака и подизања и одржавања плодности поља«.

Публикација има и врло лепо израђен регистар.

Дело је пажљиво и систематски израђено у духу идеје, да се што лакше и боље искористе практично све научне и практичне истине у биљном храњењу не губећи из вида ни за један моменат економску страну, економски ефекат. У свом предговору писац каже:

»Још у години 1907. публиковао сам у свом преводу Лемерманову науку о ђубретима. Исте идеје које су ме тада руководиле руководе ме и данас при изради овога дела. Навешћу из предговора тога издања неколике мисли: »лагано исчезавају из године у годину ралице и пањаци и све старовремске справе, које су вековима прљиле плодне оранице наших крајева. Њихова места заузимају све више модерни алати, виђа се неки правилан и смишљен рад у неговању биљака, увиђа се све више вредност ђубрења и њихове се особине почеле већ искоришћавати. Корача се напред. Сваког дана чини се по један корак и ствара све већи простор од онога места, где нас је први зрачак зоре високе културе других застао, тако да ће нас једног дана зраци тог благодетног сунца потпуно обасјати, а мрак ће старих предрасуда, навика и обичаја све више бежати; њега јед-

ном више неће бити, остаће само у