Економист

" љака.

662

успомени, па ће га се историја овда онда сетити само«. — Као што сам тада пишући ове редке мислио и циљао на спровођење савремених принципа у пољској привреди и њихово искоришћавање, исто то и данас мислим и с правом очекујем пи њихово потпуно корисно пласирање. Само након непуних 16 година публиковања тога дела појављује се једна потреба у старим границама већ за једно дело, које ће имати и посве практичан карактер, за храњење биНашим националним уједињењем ова је потреба постала још већа....

Данас имамо и неколико творница вештачких ђубрета. Употреба ђубрива све више и више добија свој прави значај на срећу наше пољопривредне продукције. Мислим, да сам овим делом одговорио свима тим потребама и раније истакнутим идејама и дао могућности за правилну

и рационалну употребу и примену свију ђубрива«. | У изнетим мислима, писац, наш

познати стручњак из области биљне продукције и њене технологије, најбоље илуструје своје идеје и дубоко схватање биљне продукције. Публиковано дело у садашњици незгодног положаја пољопривредне производње, поред иначе своје велике вредности, добија свој нарочити значај. Тога ради хоћемо да наведемо стручно мишљење Пољопривредног Гласника. У броју 8. од 15. априла т. г. стоји:

»Није могуће на овом месту ни у најкраћим потезима приказати обилан садржај ове веома успеле публикације, која обухвата 234 страна. Но ипак морамо барем две ствари споменути. Једна је ова: нарочиту важност приписујемо овој књизи зато што писац расправљајући разумнију исхрану биљака сваком приликом истиче веома значајно питање рен-

табилности таквог рада и велику важност у пракси изведених огледа«. »На првом месту и у сваком случају потребни су огледи и писаљка у руци.« То су речи писца, које треба сваки пољопривредник да прими E срцу и да сав свој рад према томе савету удеси у интересу што већег чистог добитка свог газдинства. Ма у ком се правцу бавио који пољопривредом, треба не само да прочита ову књигу већ и темељно проучи реченицу по реченицу и реч по реч. Писац ове публикације задужио нас је у великој мери овим својим радом, у који је уложио врло много труда, времена, а највише стручне спреме и практичног искуства«.

Мислимо, да је ово довољно, да се може рећи, да је писац овим својим радом потпуно успео и да је наша млада и још врло оскудна пољопривредна литература обогаћена једним првокласним делом.

ЛИ 0. FI

Драгиша Лапчевић. Наша стара трговина. Прилози културно-историјски пи етнографски. Београд, 1926. г.

У кратком предговору писац вели“ да му је био задатак само да пружи један део историјске пи етнографске грађе, како би се правом историку пружила могућност, да је употреби при изради историје нашег народа. После сличних радова, посвећених нашој старој пољској привреди и пољопривредној култури, писац је у овој малој књижици од 85 стр. прикупио цео низ кратких скица о нашој старој трговини: о панађурима, о саборима, о трампи, о нашим занатима по ослобођењу, о трговини у почетку ХТХ века ит. д.

У занимљивој форми, а на основу пажљивог проучавања старих закона и марљивог прикупљања података на-