Економист

лазимо ту сликовити приказ разних грана наше матерналне културе у то доба. И поред рада »доцнијег историка« ову књижицу преноручујемо свакоме, ко

»со

услове, под којима су се поједини

MODI LE наше е историје одиграва ис.

——

Књига. садржи и пет слика у тексту, које на жалост нису баш најбоље технички израђене, али врло занимљиве пи интересантне по своме држају, нарочито слика на стр. из 1852 године, где наш сељак и марвени трговац (Лалковић из Санковића, среза Колубарског) трампљава свиње са неким Мађарским трговцем бикова подолске расе. По-

а un

требно је изврсно и потанко пишчево знање наших привредних прилика, да се ова слика (чији се оригинал налази у Етнографском Музеју у Београду) доведе у везу са чувеним ваљевским панађурима, па чак и са постанком колубарске расе говеда као укрштавања подолаца с домаћом расом).

Будимо дакле захвални писцу, који и поред »несретног и проклетог« новинарског рада, ипак налази време за овакве темељне студије наше при-

вреде.

Ал. В.

Савремена

часопис

Општина. Илуза привредно-социјално и културно унапређење града и села. Власник и уредник Д-р Мипослав Стојадиновић.Београд Бр.1—8

стровани

„Подела рада« један је од основних принципа економије и наш лист може само поздравити, што се на опширном пољу социјалне и економне политике појавио нови колега, да преузме и да се специализира на обради једног њеног дела — комуналне политике. се поле пнтересује за. ппалне факторе и за економске |

663

Постало је труизам, да се говори и пише о значају локалне управе и о | аутономији месне самоуправе. Ме| ђутим, када се од лепих речи обратимо стварности, можемо приметити, да су начела месне самоуправне јако угрожена с једне стране старим принципима бившег Роптекфааба, а с друге стране и ултра-модерним статизмом. Али много је опасније можда "још и друго: то је тежња политичких странака, да проблеме комуналне третирају са свога страначког гле'"дишта и да у општини виде само оруђе за остварење своје опште државне политике.

У таквим приликама врло је важно и умесно, да се јавност потсети на то, што постоји извесан комплекс питања, за чије решавања су меродавни извесни у науци утврђени принципи, који с тиме или с другим страначким гледиштем немају никакве везе. Нама се чини, да је овакво чисто стручно третирање комуналних питања највећа заслуга новога листа, који ће са једнаким интересом читати и радикалски председник и демократски одборник,па и социалистички гласач. .

Простор нам не дозвољава, задржавамо у детаљима на обилном материалу, који нам пружају прве свеске овога листа. Налазимо ту материал, с којим треба, да се сваки, коме стварно лежи на срцу правилно уређење наших општина; прештампан је не само Нацрт закона о општинама, него и извештај Комисије за израду тога нацрта. У вези с тиме први бројеви новога часописа доносе стручне расправе о општинској самоуправи од стране проф. Никића, Д-р Ђ. Тасића, Д-р М. Стојадиновића и друг., општинске финансије третира М. Б. Тошић и Сл. М. Косић. О здравственој служби пише Д-р С. Иванић, а Д-р С. Ку-

општине,

да се

упозна