Економист

680

влашћења искључују се повластице »које су плаћене као еквивалент за неке нарочите уступе«. Пример ове врсте пружа нам Француско-Чехословачки трговински уговор.

Европска трговинска политика налази се данас у гнаку условног највећег повлашћења. Ово је практиковано без изузетка у нашој Краљевини, Аустрији, Мађарској, Чехословачкој, Пољској, Немачкој и Француској ; док Италија, Шпанија п Швајцарска практикују п условно и безусловно највеће повлашћење (безусловно међусобном, условно у односима са државама из оне прве групе).

(С обвиром на овакву ситуацију било би умесно питање: зашто смо ми напустили своје дотадашње становиште ; и зашто је Италија, која, видели смо, практикује и условно и безусловно највеће повлашћење, у уговору с нама инсистирала на овом последњем ?

Наоном првом питању нећемо се дуго задржавати. У погледу на највеће повлашћење наши меродавни фактори немају још једно одређено гледиште, и с обзиром на то они су могли бити индиференти, да ли ће се усвојити један или други тип највећег повлашћења. Е

Много је интересније за нас оно друго питање т. ј. зашто је Италија на томе толико инсистирала

Италија, као што рекосмо, практикује и условно и безусловно највеће повлашћење, — и у преговорима са другим државама, мислимо на државе које су присталице условног највећег повлашћења, она се није ни најмање опирала, да у уговор унесе условно највеће повлашћење. У преговорима с нама Италија је као што видимо, енергичан заступник бевусловног највећег повлашћења ; и с тога је потребно дати објашњење ва ово, на први поглед необјашњиво држање.

Да би се разумело држање Краљевине Италије у овом питању, потребно је бити начисто са њеним интенцијама и асппрацијама у погледу на нашу Краљевину. Ми ћемо се још једном вратити на ово питање ; а овде да нагласимо само толико, да Краљевина Италија гледа у нама једну земљу, која се налави у њеној интересној сфери. Она гледа у нама једну своју колонију, — и пошав са тога становишта, она не може ни да замисли у уговору с нама условно највеће повлашћење, које може евентуално резултирати и у диференцијалан поступак. На против, Италија тежи да има преференцијал према другима, и безусловно