Економист

679

много пријатније, да смо почекали још коју годину са овом политиком »отворених врата«.

ИТ. По чл. 2. Уговора стране уговорнице признају једна другој безусловно највеће повлашћење, т. ј. признају се узајамно све повластице које би једна од њих дала некој трећој држави, изузев повластица из уговора о царинској унији и пограничном промету. На тај начин ми смо напустили дотадашње (послератно) уже тумачење клаузуле највећег повлашћења, по коме се на основу највећег повлашћења нису могле рекламирати ни повластице из компензационих и контигентних уговора.

Одвело би нас далеко да повлачимо паралелу између једног и другог (тумачења) највећег повлашћења ; у место тога изложићемо, у кратким потезима, промене наступиле после рата у примени те клаузуле код појединих држава.

Пре рата све су Европске државе биле присталице безусловно највећег повлашћења ; супротно томе Сјед. Америчке Државе практиковале су условно највеће повлашћење, т. |. искључивале су друге (европске) уговорне државе из специјалних повластица датих, —- као »еквивалент за нарочите уступке«, — Јужним Америчким државама.

После рата прилике се мењају. Увозне и извозне забране, заведене у току и после рата, стварају потребу, да се чине појединачна одступања од тих забрана ; та се одступања чине у форми компензационих и контингентних уговора, — и соматрало се за сасвим разумљиво, да се повластице дате овим путем искључују из највећег повлашћења. Повластице ове врсте налавимо код свих држава ; и те повластице по природи ствари представљају и одступања од забрана, али не и од важећих царина.

Другу фазу у овом правцу представљају контингенти уз редуцирање царинског оптерећења, у пракси је то изгледало овако : путем уговора обезбеђује се у корист једног сауговорача редуциран царински став за један одређен контингент; увоз преко тога контингента плаћа редовно (више) царину; и повластице ове врете не долазе под највеће повлашћење. Примере ове врсте пружа нам трговинска политика Чехо-Словачке, Аустрије, Мађарске, Пољске, Немачке и Италије.

Трећу и последњу фазу представља потпуно акцептирање америчког условног највећег повлашћења: из највећег по-