Економист

683

Сада, када: је исто питање од стране Италије и по трећи пут покренуто, смо, као што видимо, тај предлог усвојили. Ова промена у мишљењу није обична ствар, и било би у реду да нам меродавни фактори објасне : какве су измене наступиле, које данас чине прихватљивим један предлог, против кога смо се до јуче енергично опирали » .

Из конвенције о Јадранским Тарифама нарочитог помена заслужује одредба, по којој се наша Краљевина обавезала: да ће на нашим железницама давати 30% попуста према локалним тарифама ва сву робу, која се извози и увози преко Трста и Ријеке, а која роба транзитира нашу територију.

Ако ближе анализирамо ову одредбу, долазимо до следећег закључка : |

а) Ми фаворизирамо на нашим властитим железницама саобраћај преко Трста и Ријеке на штету саобраћаја преко наших јадранских пристаништа ;

6) Ми фаворизирамо на нашим железницама транзит туђе робе на штету извоза наше властите робе.

Какви су равлови говорили за овакву железничку политику #

Министарство Саобраћаја, као компентентан орган по овом питању, наводи као разлог фискални интерес железница т. ЈЕ нашу тежњу да у циљу повећања железничког саобраћаја и железничких прихода, привучемо што већи транзит преко наше територије.

Овај разлог звучи доста примамљиво, па ипак ми верујемо да он није могао бити једино меродаван при решавању. Фискални железнички интерес био је увек ту, дакле и пре 7 година, кад је Италија покренула ово питање на конференцији мира, и пре 3 године кад га је покренула код заинтересованих држава, —_ па кад он није био тада довољан, онда нам је нејасно како је сада од једанпут постао довољан.

C друге стране пак треба имати на уму, да се фискални железнички интерес може задовољити им без уговора. Нама нико не забрањује да својевољно једним аутономним актом, спустимо железничке тарифе, и да на тај начин привучемо транзит туђе робе преко своје територије. Чак је овај пути много бољи : — јер ћемо онда спустити тарифу онолико колико је потребно, и ва ону робу за коју је потребно.

Да нагласимо најзад, да фискални интерес није и не може бити једино меродаван при доношењу одлуке по овим питањима.