Економист

684

Из свега, дакле, слободни смо извести закључак, да смо ми примили ову конвенцију мимо нашу вољу, т. ј. под политичким притиском Краљевине Италије.

Италијански уговор регулише, у главном само морску пловидбу ; али се у уговору налазе две одредбе, које се односе и на речну пловидбу, а протокол парафовања не искључује могућност и обалске пловидбе. |

Одредбе о морској пловидби позајмљене су из предратних уговора ; оне понављају принципе који већ одавна важе у међународним односима, — и у погледу на њих ми немамо да учинимо никакву замерку.

Сасвим друкчије стоји ствар са одредбама које се односе на обалску и речну пловидбу. Овде је италијански уговор учинио две-три крупније грешке, које заслужују да буду подвучене.

Обалска пловидба т. вв. каботажа по правилу не регулише се трговинским уговором. Свака држава резервише ову врсту пловидбе за своје властите бродове; и услед тога то питање и није предмет преговарања, или се у уговору само изрично нагласи : да је каботажа резервисана националним бродовима.

Но и ово правило, као и свако друго, познаје по неке изуветке ; наћи ћемо, на име, државе, које дозвољавају каботажу и страним бродовима, — и ако разгледамо случајеве, у којима је учињено одступање од горњег правила, долазимо до доста интересног сазнања.

Сви случајеви у којима се дозвољава каботажа и туђим бродовима могу се уврстити у једну од следећих група.

1. Државе које немају своју властиту трговачку марину, дозвољавају обалску пловидбу страним бродовима, — руковођене својим властитим интересом, т. ј. да обала буде опелуживана. У овом случају каботажа се дозвољава или бродовима свих држава, или само бродовима једне (одн. само неких) државе, од које дотична држва тражи извесне повластице као еквиваленат за ову специјалну привилегију.

2. Други би елучај био између двеју (суседних) држава, које имају више или мање подједнако развијену трговачку марину. Овде се каботажа даје по принципу реципроцитета,

3. Трећи и последњи случај налавимо код двеју држава. од којих се једна — слабија — налави у извесном односу зависности према оној другој јачој. У овом случају јача држава