Економист

755

истински весник економског напретка и процвата. На тај начин би се одмах извршила организација економског живота, па би ти крајеви у свом привредном полету постали један економеки врло стабилан крај а држава би, ва вечита времена, скинула с дневног реда питање пасивних крајева.

Национално-политички равлови такође говоре за Јадранску Жељезницу са правцем: Београд—Вишеград— Бока Которска. Поред осталих задатака, држава има и тај, да се брине ва добробит и што веће благостање својих грађана. Међутим, јавна безбедност у неким крајевима, које би имала везати ова жељезница, веома је угрожена. Поред тога, наши расно најчистији и национално врло свесни крајеви: Црна Гора, Херцегтовина, Бока Которска и Санџак скоро су потпуно отсечени од државе и поред тога што су вековима сањали о јединству и Душанову Царству. Најзад, ти су крајеви у току много-столећне борбе задужили нацију једним великим дугом, којег де апсолутно немогуће вратити, раздужити. (С тога они, са потпуним правом, и апелују на нацију. Ту су: старо-српска Рашка, Зета Немањића, Црна Гора, Херцетовина и Бока — све крајеви који су максимум жртава поднели ва остварење ва“ ветне мисли — Уједињења. Њихова борба није била трговачко предузеће, па ни држава не треба да се у толикој мери руководи меркантилним консидерацијама. Најзад, била би политичка мудрост, да и ови крајеви који немају тако рећи ни једне стопе жељезничке мреже добију жељезницу. О томе треба свакако да равмисле наши политички људи.

Културни ниво крајева, које би имала везати ова жељезница, веома је низак. Примитивност и некултурност дозлогрдили су. У неким деловима тих крајева неписменост је правило, а писменост изузетак. Тамо се не може говорити ни о каквом културном и савременом животу. Оријентални мурдарлук и распасаност нигде ве не осећају толико колико у тим крајевима. (Санџак). Излежавање и ленствовање су тамо обичај, навика. Међутим, ти људи кад оду у Америку и друге крајеве ради печалбе, покажу чудо од издржљивости и вредноће. Само њих треба поучити и дати им могућност рада и зараде, па ће они и у својој држави, као и другде, показати такве особине. А везивањем ових крајева жељезничком пругом БеоградВишеград— Бока Которска, бев сумње, получио би се и културни и социјални ефекат.

Разлови туризма такође говоре за Јадранску Жељезницу у правцу Београд—Вишеград— Бока Которска. У многим државама, туризам преставља једно врло важно врело прихода. Туристика би се и код нас ванредно добро могла развити. Рељефност тла и пластика Боко-Которског залива и Црне Горе, са свим климатским нијансама, ненадмашиви су. Природни услови су јединствени. Али, на жалост, људи нису учинили ни приближно онолико колико и природа.