Економист

746

Што се тиче рентабилитета саме жељезнице, може се слободно рећи да су перспективе сасвим добре. Нарочито, ако се уважи чињеница, да се јадранском жељезницом са изласом на Боку, решава читав комплекс вапијућих питања наших Јужних Крајева и многи крупни државни проблеми.

Чисто техничку страну, у погледу изградње Јадранске Жеељезнице, г. Миленковић је врло детаљно израдио п испитао. Он категорички тврди да је излав јадранске жељезнице на Боку преко Црне Горе, много рационалнији и са мање теренских препрека, него онај са излавом на Сплит. Ово његово мишљење акцептирали су многи наши стручњаци, аи он је до сада већ неколико пута преко јавности са успехом бранио то своје мишљење. Дакле и разлози чисто техничке природе, говоре за изградњу ове жељезнице преко Црне Горе на Боку.

Понуда зајма, од наших суграђана из Јужне Америке, је, без сумње, родољубива и за похвалу. Може.им се само толико приговорити, што је локални патриотизам код њих толико велики, да зајам нуде под условом да се ив њега изгради Јадранска Жељезница са излазом на Сплит. Дочим, они су требали да домовини учине ту, и ако не бесплатну услугу, без икаквих ограничења и услова. Па ће држава и меродавни фактори дати правац овој жељезници онуда, куда то диктирају општи интереси, државни и народни.

Најзад, читаве књиге би се могле написати, а и писане су већ, о приликама и неприликама ових крајева. Зато ћемо ми ових неколико редова са овим завршити и замолити нашу браћу, која су заинтересована противним правцем ове жељезнице, да не схвате ове ретке као израв суревњивости, те да се при расуђивању руководе оном народном : »Седи криво, ал' беседи право«.

Ако меродавни буду уважили наше разлоге и решили питање ове жељезничке везе у логици општих интереса онда смо постигли циљ.

Станко Дантловић.

Стање Народне Банке,

О томе, како нашој валути и металном покрићу Народне Банке прети озбиљна опасност, говори опширније у овој свесци »Економиста« г. Д-р Иво Белин, Ми овде мсжемо само констатовати, да је у августу нешто повољнија ситуација, јер се готовина у злату повећала за пола милиона и сток девиза престао је да опада. Међутим, крајем јула девизе су се смањиле, према стању од 30 јуна, за читавих 27,2 милиона.