Економист

ПИ, 8,

799 -

У ужем смислу peum Index Numbers-m ogsaqapBajy једну сложену операцију, која се састоји HB MHOPOOpOJHUX padyIbalba, којима је циљ да се дође до средњих вредности за један низ. артикала, прибраних периодично, тако да скуп свих ових средина, представља у кратко њихово кретање у односу према. серији идентичних опсервација узетих за базу упоређења.

Циљ операцији прве врсте је да представља на упадљивији начин варјације неколико бројева и да их упореди са једним бројем уветим за јединицу упоређења. Узмимо за пример варјације у цени жита.

Много су комплекснији Index Numbers-M у свом ужем значењу, т. ј. као конструкција једног статистичког система, који допушта бележење општих варјација у ценама артикала или у надницама. |

tako ce opraHmayjy Index Numbers-m ?

|. Треба изабрати производе, чије варјације у ценама желимо опсервисати. Том приликом треба се придржавати следећег правила: производи треба да су многобројни, али не треба да их је сувише и да су предмети јаког промета ;

2. треба одредити године, које желимо да нам служе за базу. Овом приликом треба избегавати оне, које су познате као године високих или године ниских цена. Не треба узети само једну годину већ више година ;

3. треба прибрати цене тих производа из времена које је гзето за базу;

А. треба годину изабрану за базу означити са 100. Да би добили т. 3. „Општи индекс« треба број производа помножити са 100:

5. треба прибрати бројне податке о ценама производа за сваку годину, која следује години изабраној за базу. Те бројне податке треба изразити у процентима и упоредити са годином одређеном за базу;

6, треба т. 8. »велики збир«, т. ј. вбир добијен сумирањем цена свих изабраних артикала, помножити са сто и поделити »отштим индекеом«, т. ј. бројем изабраних артикала помноженим са сто;

Баџетђеск, енглески статистичар израчунао их је на следећи начин: За базу је узефа периода: 1867/1877 т. ј. означена са : 100; 1855 према томе представља : 137; 1898 « а а 2162: