Економист

7. може се организовати и т. 8. »специјалан индеке«, који се добија груписањем артикала писте природе у једну групу ; скуп тих »специјалних индекса« за једну годину чини т. 8. »општи индекс«. -

Две се замерке чине Тдех Хштђега-има. Прва се састоји у пропизвољности броја артикала. Не видимо зашто се чини ова замерка. Правило је да број артикала не треба да буде сувише мали ни сувише велики, према томе, треба узети »средину«. Друга је замерка потпуно умесна, она се састоји у томе да Index Хапађега-и третирају све артикле на исти начин, т. ј. не воде рачун о њиховој респективној важности, т. ј. о њиховој улози у потражњи. Предлагане су равне методе да би се избегле незгоде, које отуда проистичу. Постоје четтпри методе, које су од најчешће употребе, а то су: метода Којапа-а Рајкпега, американског статистичара; метода царинских вредности, која се употребљава у Француској: метода 5 Јоза Рајотауе-а ; и индиректна метода вишеструке квотације.

Американски статистичар Кајкпег предложио је да се сваком артиклу да један коефицијенат пропорционалан употреби, коју представља у радничким буџетима. Треба консултирати радничке буџете и видети из њих респективну важност сваког артикла према употреби у потрошњи.

Незгода ове методе лежи у томе што у радничким буџетима нема многих артикала, које употребљавају друге социјалне класе.

Методу царинеских вредности завео је у Француској Пеуавешт приликом проучавања варјација племенитих метала, т.ј. варјација цена. Он о њој наводи следеће у своме делу: Quesпоп де Рог (питање злата) : »У Француској је једина тачна мера ва варјацију цена она, коју нам дају званични подаци спољне трговине. У извештајима о трговини отпочело се од 1526 године да се вредност свих увежених и извежених артикала изражавају у францима, при чему су одређене просечне годишње цене и оне узете за рачунеку базу. Те цене звале су се званичним вредностима. Али су те званичне вредности после извесног времена престале да вреде п нису више представљале реално стање, већ само средство ва сравњење увоза и извоза. Онда се 1548 године дошло на мисао, да се поред ових званичних вредности даду m. 8. актуалне (садашње) вредности, т. ). стварне цене по којима се роба продаје у току године. Овај је систем примењен