Економист

508

Jedan način, koji pravo kontrole po samim akcionarima {i najmanjoj njihovoj manjini) čini provedivim ı koji pruža najsolidnija Jemstva, da se pravo odgovornosti ne će moći ometati raznim tumačenjima bilo pravnika bilo političara. Za to ı treba da bude vrhovna mstancija u svima glavnim sukobima interesa ne administrativna, već Jedino sudska vlast, a težište kontrole radova Jednoga akcionarnoga društva mora da počiva na samom акстопети, „koji je i glavni zašlitni objekt akcionarskog prava.” Ponovno naglašujem : pitanje zaštite ulagača Jest skroz zasebno pitanje ı nema absolutno veza sa pitanjem zakonskoma uređenja akcionarskog društva u opće ı novčanih zavoda napose. Austrijska republika stvorila Je tek nedavno Jedan zakon o zaštiti шасаса, dok Je već mnogo prije (29. Jula 1924.) izdala zakon „.iber die civilrechthehe Haftung des Vorstandes vom Bankakiiengesellsehalten” (zakon o bankarskoj odgovornosti) ı dne 9. decembra 1994 zakon o koncesioniranju bankarskih poduzeća (Koncessionsегодплипозсеве л). Пок је u prvom zakonu pitanje odgovornosti uprave postavila na čvrsto tlo, ona Je već mnogo prije u zakonu od 7. oktobra 1921. odredila zakonski djelokrue Jedne stručne komisije, (Bundesgesetz betr. die Eimsetzung emer Fachkommuission fir das Bankwesen), koja ma zadaću „den Geschšaftsbetrieb der Unternehmungen und Personen, welehe in OQesterretćh Bankgeschafte betreiben, fortlaufend zu beobachten, uber die gemachten Beobachtungen emnem Somnderausschuss des Vatonalrates mundestens alle dre: Monate zu berichten und diesem Ausschusse Jene Vorschlige zu unterbreiten, die ir geeionet ersceheinen, die Wahrung der an das Bankwesen geknuplten Interessen der Aligemeinheit zu sichern.” Ova komisija postavljena je za 5 godina, /um/eije njezine prestaju koncem 1996. Ovaj zakon po svojoj zadaći imade semo provizormi karakter ı nema mišla zajedničkog sa nekom administrativnom kontrolom. Držimo umjesnim, da па ovome mjestu istaknemo, da Je taj zakon odličan primjer, kako se ima država starali za imlerese Javnosti a da ipak ne povredi obzire prama institucijama, koje su tako važam činilac modernog privrednop života. Još Jedan korak dalje pošla Je Austrija zakonom od 29. Jula 1924., kojim su normirane razne olakšice za novčane zavode, koji su došli u leškoću plaćanja. (Zahlungsstockunp), u pogledu taksa, fuzije ı t. d. U istom zakonu pružaju se znatne pogodnosti Jednom zavodu (Sanierungsinstitut), koji bi se bavio sanjranjem takvih novčanih zavoda. Ovaj ,,Geldinstitutezentrale-