Економист

Зи TOT TO ON

831

Противу решења поменуте окр. финас. управе, друштво је изјавило жалбу Мин. Финансија (Ген. Дир. Посред. Пореза — трошаринско одељење) и молило да се горње решење фин. управе поништи као протинво закону. Министарство Финансија решењем својим од !6. децембра 1925. године Бр. 72028 одбацило је жалбу поменутог друштва са ових равлога : уДа је пресуда фин. управе на закону основана, јер окривљено друштво код састава годишњег обрачуна није могло оправдати мањак бензина.

Одбрана окривљеног друштва да је бензин изветрео не може се у обвир узети, јер је код је обрачуна законом дозвољени мањак одбивен«.

Против овога решења Мин. Финансија, друштво је поднело жалбу Државном Савету. Жалбени наводи су ови: »Жавна основана је на 5 77 тач. 1. трошар правилника. По истом члану трошаринског правилника казниће се прописаном казном оно лице, које је тражило кријумчарење трошарине.

Из тога следи, да нема места казне, ако нема кријумчарења. Ово кријумчарење треба у самој осуди по својим елементима да се назначи и да се тачно одреди, којим се законским чланом коси окривљено дело.

Основни је елеменат сваког кривичног закона и сваке кривичне осуде да се елементи окривљеног дела, тачно слажу са елементима неког дела, које је по закону кажњиво. Према томе постојање неоправданог мањка могло би се сматрати кривичним делом или трошаринским прекршајем, те могао би се казнити само у том случају, ако постоји чланак у закону који такав поступак проглашава кривичним и кажњивим делом. Но таквог законског чланка нема. S 76 трошарин. правилника у дванаест тачака набраја она дела, која се имају сматрати кријумчарењем трошарин. предмета и која се имају казнити казном одређеном у првој тачци 5 77 истог правилника. Свако друго дело, чији се елементи не слажу са законом опредељеним елементима једнога од доле наведених и горе споменутих дванаест тачака, не може се сматрати кажњивим кријумчарењем. Нападнуто решење не означава никакву тачку 5 76., дакле не назначава које од оних дванаест кривичних дела постоји на наш терет, те је већ стога ништавно и противзаконито. Но, нападнуто решење коси се са законом и стога, што постојање неоправданог мањка у закону није проглашено кривичним делом, кажњивим кријумчарењем. Јасно је дакле да је нас нападнуто решење казнило због таквог дела, које по закону није кажњиво. Јасно је то не само из 5 76 већ и из 59 тачке 5 118. трошарин. правилника. [Ло овој тачци постојање неоправданог мањка повлачи за собом саме ону конзеквенцију, да се од мањка има наплатити троша рина. и да се мора повести кривична истрага. Циљ овој истрави не може бити констатовање или оправдање мањка, јер је ко:статовање неоправданог мањка преду-