Економист

882

слов те истраге. Та истрага треба да је управљена на констатирање тога, да ли смо извршили које од онпх дела која су наведена у 5 76 трошарин. правилника. Међутим пстрага проведева од стране фин. управе није установила ниједно од оних дванаест дела, већ је само установила, да је постојао неоправдани мањак без чега се кривична истрага у опште не бп могла повести.

По нашем мишлењу треба нападнуто решење уништити без обатра на то, да ли смо извршили коју врсту кријумчарења трошарин. предмета и то стога, што евентуално извршено криумчарење није овначено у самом решењу, а Државни Савет није повван на пресуђивање тога, да ли смо извршили криумчарење, већ само то има да испита, да ли је нападнутим решењем установљено кажњиво дело, и да ли нападнуто решење са тог гледишта одговора закону или не ит, д,«

Државни Савет решавајући овај случај по жалби, решењем својим од 12. априла 1926. године Бр. 8379 поништио је горње решење Мин. Финансија (Ген. Дир. Посред. Пореза) са следећих равлога : уДа жалбено решење не може остати у снази, у калико се односи на изречену казну, са равлога ште није утврђено да је мањак настао начином који је кажњив по постојећим трошаринским прописима. Истрага која у осталом није ни вођена свестрано, него је саслушан само представник друштва, није дала никакав резултат, на основу кога би се могла парећи казна.

Првостепена трошаринска власт, у недостатку доказа по којима би се неоправдани мањак прек» 409/, квалификовао као једна од кривица трошаринеких, подвела је овај случај под тач. 59 чл. 118. Трошарин. Правилника. Тиме је само учинила повреду тога прописа, а коју је потврдила и дугостепена власт. Тај пропис пре свега не садржи никакву кавнену санкцију за неоправдање мањка, па ни онаку каква је примењена на жалиоца. Он само обвевује повластичара да плати одговарајућу трошарину за неоправдани мањак. А затим наређује да се поведе кривична истрага. Према томе, треба истрагом утврдити да је мањак настао поступком који је кажњив као трошаринска кривица, па изрећи казну коју она повлачи,

Међутим тако није поступљено, него је произвољно изречена казна по одредби, која је не прописује без претходног утврђивања кривице. Стога наметнута казна отпада, а жалилац је дужан да плати одговорајућу трошарину«.

ПТ. - А. Ц., царински посредник из М., жалио се на решење царинарнице у М. од 28. УП. 1925. године Бр. 22478 Мин. Финансија (Ген. Дир. Царина), наводећи: декларацијом ув. бр. 6270 од 24. УПТ. 1925. године, пријавио је за царинење 163 рама у тежини : бруто 4275 а нето 4164 кгр. израде од ливеног гвожђа необрађена — врата за-пећи по 5 кгр. Врата су сирова без икакве обраде, само са неким пспрекиданим линијама по