Економист

834

моје мишљење и потврдило. Међутим, царински Савет је то уверење поништио пи одлучио да се роба има сматрати обрађеном ит. д.«

Решавајући овај конкретан случај по жалби Државни Савет је решењем својим од 8. априла 1926. године Бр. 5722 поништио горње решење Мин. Финансија са следећих разлога : »Жалилац је кажњен по чл. 166. цар. закона стога што је у спорну робу по мишљењу цар. органа, п царинског савета имао пријавити за царињење по тар. бр. 593 тач. 2. г. опште цар. тарифе, као израде од ливеног гвожђа, нарочито напоменуте, обрађене, у место што их је пријавио за царињење по тар. бр. 983-1! г. по коме се царине исте израде само необрађене; како је у овом конкретном случају спор око тога, да ли је спорна роба обрађена или необрађена, па према томе да ли се има царинити по тар. бр. 583-2 г. или 583-! г.,; то питање нетачне пријаве и казне по чл. 166 цар. закона не може доћи у обзир.

Не може се узети као разлог за примену казне из чл. 166 цар. закона то : да је Царински Савет својим решењем од 27.Х. 1925. године поништио мишљење цар. бироа који је као стручна установа био мишлења да је жалилац спорну робу правилно пријавио, јер иста није обрађена. То мишлење цар. савета није ничим обравложено, нити је наведоно да је мишљење царинског оироа у погледу обраде робе нетачно као ни зашто би то било.

На против коментар уз стару цар. тарифу, који важи и за нову, више иде у прилог првог мишлења да врло прост орнаменат на спорној роби (врата од пећи),а који је добивен самим ливењем не може се сматрати као обрада, и као такав не би требало да се узме у обзир.

Највад жалилац је за спорну робу добио п званично уверење о томе како исту треба царинити, од надлежног и то по чл. 51. цар. закона цар. бироа, те и по том основу у овом конкретном случају не може бити до њега кривице за нетачну пријаву и казну по чл. 166 цар. закона. –

Према свему ивложеном у овом случају спорно може бити само питање, да ли ће се спорна роба царинити као обрађена по Т. бр. 583-2 г. или као необрађена по Т. бр. 583-1 г., што се има накнадно расправити с обзиром и на коментар уз цар. тарифу«.

Сва ова три случаја разматрао је Државни Савет према уредбама специјалних вакона: Закона о Држав. Трошарини и царинског Закона, по којима се Државни Савет не појављује као Управни Суд у смислу Закона о Држ. Савету и управним судовима, већ као касациона управна власт у трећем и последњем истансу. Као касациона управна власт, п специјално по фискалним кривицама, Држав. Савет као m Касациона власт код редовног судства пави само на тачну примену постојећег позитивног права од стране нижих управних органа, па је тако Држав. Савет п у овим случајевима поступио. У сва три слу-