Економист
8348 ,
лиона ; реесконта 573.7 милиона, хипотекарног дуга 40 милиона = укупно 11,410.7 милиона динара. Сравмера сопствених према туђим средствима је, просечно узето, око !: 4. Ова би се сразмера могла толерирати, да представља крајњу границу туђих средстава према сопственим, код свих наших новчаних завода. Међутим ту пропорцију наилазимо само код малог броја наших новчаних завода. У већини случајева наилазимо на превлађивање туђих средстава, 8, па и 10 пута колика су сопствена средства (а при том ваља имати на уму још п то, да акциски капитал није свугде уплаћиван ефективно, но често кредитом : меницама, преко текућег рачуна ; илш је допринос у некретнинама, инвестицијама, концесијама — арроте врло високо процењен и исплаћен акцијама деоничке главнице). Као пример да наведемо за сада само Банку и Штедиону за Приморје, на Сушаку, која је на 10 милиона капитала и 6 милиона резерви имала 122.7 милиона динара туђих средстава. Таквих примера има пуно још, као што се једним летимичним погледом на објавље-
не билансе може утврдити.
Сувише слаба пропорција сопствених средстава према туђим значи a priori — слабу солидност дотичних банака, нарочито у временима наглих промена у привредном животу, п велике колебљивости цена, као што је баш сад код нас случај. Јер ако вредност баначних актива попусти за више од 10%, код овакве јаке сразмере туђих средстава, онда су не само изгубљена сва сопствена средства, него долазе у опасност и улагачи и повериоци. Ми међутим сада преживљујемо много јаче депреcuje цена : вредност земљишта, зграда, фабричних инвестиција, акција разних подувећа и банака пале су често, у року од годину-две дана, ва више од 309/ + То значи да се једва и сразмера
1 Тако на пр. цене земљишту пале су у Бачкој, у токе две последње године, од +0.000 динара по ланцу на 15—10.000 динара; У Банату од 30.000 по ланцу на 10—7000.— динара; у Срему од 35—40.000.— динара на 12—10.000 динара: дакле свуда за скоро 709. У Босни је вредност земљишта још горе пала и има све већи број случајева да се земља уопште не може продати. — Цене зградама пале су у Загребу са 40—50%, а исто тако и у варошима и варошицама Војводине, у Босни, Далмацији, Хрватском приморју, и т. д. Цене зграда још се најбоље држе у Београду, али и ту је већ настало осетно назадовања. — Код акција индустријских предузећа. да наведемо ове примере : Фабрике шећера Осјек, од 1500—2000 на 250 (сада 450.— динара.) Код дрварске индустрије: Гутман од 2.000 на 200 (сада 260), Славија од 150—160. на 30; акције Народне Шумске Инду-