Економист

849

1: 4 може означити као довољна за стабилност пи солидност банака у нашим садањим приликама. Прелажење те сразмере показује се толико неопрезним и неразборитим, да чини евентуалну интервенцију државне власти (закона) потребном, у циљу присиљавања банака, да, укорак са нарастањем улога на штедњу п кредита, повећавају и сопствени капитал. Ових последњих година — то се јасно види — банке су избегавале повећање капитала, и интензивно привлачиле туђа средства. Несумњиво, то повећава рентабилитет дотичних банака, али слаби њихову стабилност. И када се у том правцу отишло до апсурдних ситуација у маси, солидност наших новчаних завода морала је бити у маси уздрмана. И то је један од разлога ових падова што су вада учестали.

Ако сад пођемо један корак даље, и приђемо анализи појединих група актива, наићи ћемо на запрепашћујући мале износе ликвидних (краткорочних), и несразмерно велике износе дугорочних, скров неликвидних пласмана. Као ликвидне позипије могли бисмо набројати: 1. готовину у благајни, на жирорачуну код Народне Банке, потраживања код новчаних завода, страну валуту, девизе, чекове и купоне — свега 1.322 милиона. Ова позиција се међутим не може у целини убројати у ликвидне ставке. Пре свега, неколике примедбе поводом »готовине у благајни«. Позната је ствар, да банке при закључивању рачуна на дан 31. децембра, радо фиктивно увећавају стање своје благајне, да би импоновале широј, необавештеној публици огромним сумама «готовог новца« који оне тобож стално држе у својим касама. Фингирање се врши вађењем меница из лиснице, меница којима је рок плаћања у јануару следеће године, и предавањем благајни на »инкасо«. Благајна броји те менице као готов новац, и тако 31. децембра увече она показује огромну »готовину«, и са њом се исказује у билансу. То је стара и врло рас-

стрије, Друштва за Експлоатацију Дрвета, Горанина, од 150—200 на 5—15 динара, дакле изгубиле су скоро сваку вредност. — Творница ватона у Броду, од номинале 100 на 40 динара. Словеначка железна индустрија, чије су се акције котирале далеко преко номинале, данас су скоро све испод номинале, — Код банкарских папира да споменемо ХрватскоСлавонску Хипотекарну Банку, чији је курс спао од 150 на 55, Југословенске Банке од 170 на 92, 1. Хрватске Штедионице од 1100—1500 на 865. Хрватског Кредитног Завода од 170 на 100 итд итд.