Економист

850

прострањена пракса. По многим основицама ва оцену, може се узети да је »готовина у благајни« у горњем скупном билансу фиктивно повећана бар за 300 милиона динара. За тај износ треба смањити стварни ликвидитет наших новчаних завода. Исто тако налазимо, да се бар за половину овначеног износа. треба смањити, при инвентарисању стварно ликвидних актива, сума потраживања код других новчаних завода. Ми ћемо то тврђење детаљније обравложити мало ниже, анализом опште ликвидности наших новчаних завода; ва сада га само поставсамо, п на основу њега смањујемо стварно ликвидни износ ове позиције за 509/). Тиме се укупно смањује ова прва позиција, "»готовина«, на једва неких 800 милиона динара.

За добру половину можемо сматрати неликвидном и позицију »вајмови на залоге« (хартија од вредности, драгоцености, робе) ; јер апсорбциона моћ нашег тржишта сувише је мала, да би ових 340 милиона динара ефеката, драгоцености и робе могла нагло примити, у случају потребе. Од целе ове суме може се с муком рачунати 100—140 милиона као нешто ликвидније ; остало је приковано на дуга времена.

Код меница (»есконт«) у износу 3.204 милиона динара имају да се учине велике примедбе. Сасвим је поуздано, да је огроман процент меница по портфељима наших завода само по форми меница, а у ствари да су у меничну форму обучени дугорочни кредити : грађевинарски (за видање, оправке и куповину кућа), парцелациони, индустриски (ва зидање и проширење фабричних зграда, куповину машина, транспортних постројења и т. д.), пи уопште инвестициони кредити сваке врсте. То је последица отпштих привредних прилика код нас, у току последњих пет година. Ми смо за то време, непосредно иза рата свршеног нашом победом и уједињењем, проживели један период највећег економског оптимизма. Завладало је било мишљење, да у овако опустошеној и оголелој земљи, све што се буде видало и прошаводило, да ће имати добру прођу и да ће бити добро плаћено, тако да ће своме подузетнику дати добру зараду. Није се много водило рачуна о куповној снави нашег народа, пи будућим њеним перспективима, него се сумарно рачунало да све мора ићи напред, и да ће се сваки посао морати рентирати. — Изгледе на зараду појачала је једно време прогресивна инфлација нашег домаћег новца, и изгледи на његово све даље опадање вредности. У временима инфлације најбоље је инвестирати своје новчане