Економист

Енглески капитал у нашој земљи

У дневној штампи, а нарочито у привредној преси, било је ових дана доста речи поводом престанка рада Енглеске Трговинске Банке, која од 1. јануара 1927 затвара свој филијал у Београду. Тим поводом наглашено је, да ће енглески капиталисти радити и даље у Југославији преко АнглоАустриј-ске Банке из Беча, која се сада претвара у Англо-Интернационалну Банку.

Под називом : »Ситуашија у Југославији ; недостатак страног капитала«, доноси Тће Етпапсја! "Times један извадак из месечног Прегледа Англо-А устријске Банке уз примедбу, да је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, можда, најмање позната у Енглеској од свију држава у Средњој Европи и на Балкану. :

»Познато је, вели се у томе чланку, како су Енглези недовољно упознати са географијом Европе после рата. У исто доба пак су Југословени, а нарочито Срби, који су једна дична војничка раса, урадили врло мало, да потпомажу странца, који би желео, да студира прилике у њиховој земљи. Овим речима никако није жеља, да се да подстрека Југословенима, ла поплаве Енглеску потоцима пропагандне штампе. Ипак, факат, да се не може ништа наћи за Југославију на француском, немачком или енглеском језику, довољан је доказ за изузетни (singular) недостатак предувимљивости, који је испољила Влада Југославије у њеним односима са западном Европом.

»УОвај недостатак контакта између Југославије и Велике Британије озбиљно шкоди интересима обеју земаља. Он је штетан за Југославене, пошто је за развитак њихове земље потребан страни капитал, а недовољан контакт са новчаном пијацом у Лондону је главна препона за закључивање страних зајмова. У исто доба недовољан контакт је штетан и за финансијске и трговинске интересе Енглеске, пошто је Југославија, можда, навјише компактна од свију држава-наследница и стога најповољнија за инвестирање страног капитала.

Енглези су за сада п сувише склони, да Југиславију посматрају у у светлости пре-ратне Србије. Заборавља се овом приликом на огромно повећане територија, становништва и природних богатстава, које је нова Краљевина добила на основу уговора о миру. С друге стране и Југословени, који би радо поздравили тешњи контакт са Енглеском, осећају недостатак интереса код енглеског јавног мишљења према њиховом прегнућу на реконструкцији своје земље. А кад виде још и то, како енглески капитал притиче у друге земље Средње Европе, Југословени су готови да дођу до закључка, како су њихове огромне жртве у току рата заборављане.

И поред привредне кризе, која се сада примећује у Југославији, нема места страховању или песимизму за њену будућност, Велтки напори Југословена, да доведу у ред своју домовину, не смеју се преумањити. Садања криза, у ствари, може се сматрати као криза оздрављења. Она је произашла из покушаја, да се уклони нездраво стање створено лаусним просперитетом из периоде инфланције и експанзије. За две последље године буџет земље је у равнотежи, а трговинска биланса активна.