Економист

916

Југославија је опширно тле за примену енглеског капитала у првом реду стога, што је њена привреда неразвијена и што у земљи нема довољно сопственог капитала, а у другом реду и стога, што се земља за сада напази изван терена светске конкуренције. У свакоме случају има аномалије у факту, да Југославија, којој треба страни зајам, мучно налази поверење у великим државама, које су у стању да тај зајам пруже, док међутим у исто доба друге државе у Централној Еврови су имале више успеха у привлачењу страног капитала«.

The Financial Times o yr-by пољопривреди.

Нема потребе, да нарочито наглашујемо вредност и значај овога привредног листа, који излази у Лондону, а третира проблеме целукупне светске привреде.

У расправама из области привреде често се цитира индекс цена на велико, који се редовно објављује у овоме листу сваке недеље. Индекс обухвата цене за 78 продукта, подељених у 9 група.

Међутим, ако би хтели, да се служимо овим индексом цена, морамо обратити пажњу на једну важну околност, Пошто се од маја месеца, када је почео рударски штрајк, угаљ не котира на продуктим берзама, индекс се заснива на ценама за угаљ, које су постојале у току месеца априла. Међутим енглеско Министарство Трговине утврдило је, да је цена угљу у земљи порасла за 500/. Када би се индекс цена прерачунао с обзиром на ову околност, он треба да износи:

94. а не 91, у односу према ценама 1925 године (— 100) 154. а не 141, у односу према ценама 1918 године (— 100)

О овој околности треба да водимо рачуна, када се спремамо да правимо закључке, који се оснивају на индексу цена, објављеном у овоме листу.

Поводом пољопривредне кризе, која се опажа у нашој земљи, од стране многих стручних лица често се препоручује повећање сточарске продукције, а на рачун житарске. Интересантни су стога закључци, до којих је дошао Економски Комптет Британске Империје, који је сазван марта месеца ове године, а коме је задатак, да проучи и утврди,у којој мери се потрошња животних намирница у Енглеској покрива од стране »Империје«, т. Ј. њених колонија и доминив“ та.

Константовано је овом приликом, да код увоза животних намиринца прво место заузима жито, брашно и житарски продукти са 120 мил. ф ст. На другом месту долазе стока, месо и месарски продукти са 106 мил. фунти и на трећем месту са 70 мил. фунти млеко и млечни продукти. Од ових 70 мил, половина се увози из енглеских колонија, али треба подвући, да је овај постотак различит код разних продуката: он износи 919/0 код сира, 719/) код маргоцина п 549/, код маслаца (путера).

У вези са.овом константацијом Комитет израдио је читав низ мера п препорука, којима је циљ да се повећа увоз ових продуката из енглеских колонија, а на штету произвођача у страним земљама.