Економист

990 = - =

нити неодложна потреба купца, 1. ј. вредност мора бити објевтивна стварна, а у овом копкретном случају је сувшше велика вредност узета за темељ разреза и то погрешно, пошто потписана. банка није ни могла у смислу Т.Бр. 12 нап. 12 тачка 8 закона о таксама свога стручњака именовати, јер на то "је била ни позвата. : = Погрешно је оцењена кућа на спрат у којој банка послује, на 2 мил. динара, јер је она таквога строја, да је само новчани завод може употребити а приватан човек никако, заводи пак имају сви своје куће. Поред тога ништа и не носи, јер на спрату станују банчини чиновници бесплатно, а приземни су пословнилокали банке. Кад се још узме у обвир пореза, прирези, репарације и реновације и други терети, иста кућа проузрокује релативан пасивитет. Што се тиче друге куће на пијаци, издате под закуп касини за 24.000 динара, по одбитку нужних издатака. нарочито пореза, приреза, репарација и реновација, не износи више од 2500 динара годшиње, а код сваке непокретности у погледу опорезивања правило је и главна околност њен рентабилитет, какву чисту хасну носи и то трајно«.

Ретнавајући овај случај по тужби, Државни Савет је донео своју одлуку од 10. септембра 1926. год., бр. 11145. која гласи: »Државни Савет је нашао да се не може упустити у оцену правилности разрева спорне таксе са разлога што тужилац никаквим пуноважним доказима не обеснажује разлот због кога је одбачена његова жалба противу раврева таксе.

Није основано на закону тужбено тврђење да ва овај случај важи рок ив чл. 22. закона о државној трошарини, таксама и пристојбама. Тај рок је општи за све случајеве, који нису нарочито предвиђени у таксеним прописима. Али њега искључује сваки други одређени рок, а особито ако је прописан у поступку ва наплату извесне таксе. У 12 напомени уз Т. Бр. 12. закона о таксама, за наплату допунске преносне таксе предвиђен је нарочити поступак. Џо њему се предходно врши разрез те таксе и противу њега у УПЕ делу поменуте напомене даје се право жалбе у року из чл. 28. закона о др. трошарини, таксама и пристојбама. Према томе изричном проппеу жалба противу разреза допунске преносне таксе има се поднети једино у року из наведеног чл. 23«. Са тих разлога, Државни Савет је Чл оацио тужбу тужилачке банке као неумесну и недоказану.

ЕМ. В., царински посредник из Загреба, поднео је тужбу Државном Савету противу решења Министра А (Генералне Дирекције Царина) од 15. септембра 1925. год. Ц. Бр. 37944, којим је оснажено решење царинарнице у Загребу. То решење глави : »М. В. царински посредник из Загреба, жали се на решење царинарнице у Загребу Бр. 9551 од 3-У1-1925. год., којим је кажњен за дело из чл. 166. царин. закона, наводећи : да је пријавио царинарници за царињење два сандука у бруто тежини 2739 кр., а 168 комада кишобрана без украса-од драгог