Економист

со

метала, превученим драгим тканинама које се царине по ГТ.Бр. 371-1 опште царинске тарифе. Ову пријаву учинио је на основу извршеног прегледа по чл. 38. царинс. закона, и утврдио квалитет и квантитет пријављених кишобрана и нашао да су спорни кишобрани превучени памучним тканинама, чему служи за доказ уверење а пороклу робе. Но извршеној таксацији приступило се је званичном прегледу робе са одређеним ангажованим чиновницима, који су том приликом утврдили својим потписом, да се роба тачно слаже са пријавом. Истога дана декларација је и упућена ; али робу није одмах подигао, већ упутио послодавцу Кенигу дупликат декларације с молбом да му плати наплаћену декларацију као и рачун за његов рад. Том приликом скренуо му "је пажњу г. Кениг, послодавац, да је управо данас по подне добио извештај из Немачке од фабриканта код кога је ношиљку поручио, да се у истој налаве и кишобрани бољег квалитета, извињавајући му се да није знао за то, и да није имао намеру са бољим квалитетом кишобрана за оштећење државне касе, те му је наредио да поменуту пошиљку врати у иностранство, што је В. одма другог дана и урадио, и поднео поновну декларацију Бр. 166 од 5-У. 1925. год. по којој су ангожавани чиновници на основу чл. 67 и 68. царинског закона извршили поновни преглед и утврдили поново да се пријаве тачно слажу са робом. Пошто је роба оглашена на повратак за иностранство декларацијом. Ц. Бр. 116. од 5-У-1925. год., одобрењем царинарнице Бр. 6697 од 5-У-1925. год., то читава ова радња не може долавити под појам дела нетачне пријаве из чл. 166. цар. закона.

Размотрио сам акта овога предмета и оценио, како истрагом прибављене доказе тако и жалбене наводе, па сам нашао, да је жалба благовремено поднета, њени наводи неумесни а решење Царинарнице правилно и на закону основано са разлога: што је нетачна пријава робе утврђена поновним царинским прегледом а на основу поновно тарифски написаних декларација Ув. Бр. 4061. од 2-У-1925. год., и Превоз. Бр. 116. од 5-У-1925. тод.,

а ту, поновним прегледом пронађену нетачну пријаву, декларант ничим не обеснажује и грешку призноје, чиме се потпуно утврђује како постојање дела из чл. 166. царин. закона тако и кривична одговорност окривљеног«. Па је тим решењем и овнажено напред поменуто решење Царинарнице као правилно и на вакону основано«. .

Државни Савет је пресудом својом од 5-111-1926. год., Бр. 41574 поништио горње решење Министра Финансија са следећих разлога : »У конкретном случају како се то ив акта види, жалилац је у смислу чл. 67. и 68. царин. закона, тражио промену намере, што му је и одобрено, а царињење иввршено бев икаквих примедаба од стране ангажованих чиновника. По накнадној достави, да роба није тачно декларисана, није се могао провести поступак, и жалилац кавнити по чл. 166. царин. закона ва не-

тачну пријаву робе, јер је то противно расписима Ц. Бр. 1725.од