Економист

992 - а

= 10- У 111-1907 год. и Ц. Бр. 15778 од 23-У1Н1-1905. год., којима су објашњени чл. 67 и 68. царинског закона, а сем тога још и зато, што у случају промене намере царина се не наплаћује, а ако је већ наплаћена вратиће се (чл. 67. цар. зак.), то онда кад нема плаћања царинеких дажбина отпада и онај битни услов за кавну по чл. 166. цар. закона, да је државна каса у погледу дажбина. оштећена са више од ! динарас.

ИТ. Др. Р. К. адвокат из ЈБ., заступник фабрике М. 3. сина, поднео је Државном Савету. тужбу противу решења | Muнистра Финансија од 20. марта 1925. године Бр. 9191, вбог одузимања концесије за фабрику квасца и производњу шпирита. То решење гласи: »М.3. и син, сопственик фабрике квасца на В. са одобрењем да од отпадака при производњи квасца може производити шпиритус, према извештају Финансијске Дирекције у Љубљани од 12. фебруара 1925. године Бр. 3848-17 продао је Делничкој дружби »Унион« из Љубљане, своју концесију за производњу квасца за време од 5 година.

Како је овај начин трговања са концесијама недопулштен, јер ве концесијом може служити само лице, које је исту добило, то на основу 3. напомене ув Т.Бр. 94 таксене тарифе а по предлогу Генералне Дирекције Посредних Пореза решавам : Да се М. 3. и сину, сопственику фабрике квасца са правом производње шпиритуса од одпадака....... . његова концесија за фабрику квасца и производњу шпирита одузме. О предњем известити Финансијску Дирекцију у ЈБубљани и М. 3. п сина. »Одговор М. ин. Финансија на тужбу поменутог тужиоца М. 8. и синова гласи: »На тражење Државног Савета од [6 маја 1925. год., Бр 15999 част ми је дати следећи одговор : М. 3. имао је одобрење ва производњу квасца стим, да од одпадака меласе при производњи квасца производи шпиритус. Са неповнатих разлога ова је фабрика сваке године све мање DO а у 1924. години је закључила уговор са Делничком дружбом У ТНИОН из Љу-

· бљане по коме она уступа своје право производње квасца поменутој дружби. Ово је потврђено извештајем Финансијске Дирекције у Љубљани од 12. фебр. 1925. г, Бр. 3848-17. Како је продаја концесије пре надлежног одобрења забрањена, јер је концесија везана за личност, то сам решењем од 20. марта 1925. год. Бр. 9191. тужиоцу одузео концесију. Са изложеног остајем у свему при своме решењу«.

Државни Савет је пресудом својом од 4. септембра 1925. тод. Бр. 24220 одбацио горњу тужбу са следећих разлога : » Из саме природе концесије проилави да није доввољено самовласно располагање с њом. Али да је сва измена у концесији која је предмет спора, па и њен, пренос на друго лице, везано за одобрење надлежне власти, види се ив Т.Бр. 94. закона о таксама, У његовој првој напомени наређено је да се плаћа половина прописане таксе ма ва какву измену у датом одобрењу, а истакнуто је, да та ивмена има уследити по тражењу приватног лица. Исти