Економист

Главна тековина ових дела за економску науку, којом је преокренут тумбе цео досадањи начин схватања од Адама Смита па до нашег доба, састоји се у томе, што г. Касел поттуно одбацује теорију вредности. Вредност ма којег предмета оснива се на његовом оцењивању, које се врши приликом његове куповине (трамповања), т. ј. на његовој цени. Са своје стране пак цена којег предмета, робе, хапитала па и новца зависи од његове 5сагсњу од тога, што се он налази у недовољној количини.

= Подвукли смо речи : капитал II новам стога, што је необично интересантно, како писац третира и интерес на капитал, као једну примерну основну појаву привреде, апсолутно независну од раздеобе добара и (приватног) власништва на капитал. Основна идеја марксизма снажно се побија, дакле, овом новом теоријом. Али не само марксисте него п остали могу наћи озбиљну поуку у овој глави. Требало би, да је озбиљно проуче и сви они, који мисле, да се наредбама п наређењима може одредити односно снизити каматњак у нашој земљи. Као да за наше тржиште канитала не важи принцим гсатсњу (што се ови капитали код нас налазе у недовољној количини) 2 ! : |

Не можемо се задржавати овом приликом на излагањима писца о примени индуктивне и дедуктивне методе у економској науци, нити на његовој теорији новца и златног основа важења (које захтева годишње повећање златних стокова за 3%.). Мислимо, да смо доста јасно истакли, како се његовим теоријама отварају нови видици у економској науци.

Alu BB:

Milorad Djordjčvitch, Le crćdit Agricole en Yougoslavie. Alder, 1926. p. 289.

Светски рат и несређене послератне прилике су пореметиле нормалан ток школовања наше омладине. За неке он је донео потпун прекид њихових студија. Већина је добила могућност, да настави своје студије на високим школама савезне нам Француске. Ипак су и ови последњи добили могућност, да заврше своје студије тек у зрелијим годинама, но што је то обично случај. Приступајући крунисању својих студија у својој докторској тези наши ђаци су у обрађивање својих темата уносили стечено животно икуство. Докторске тезе нису само семинарски и кабинетски радови теоретичаре, у њима се осећа стварност, оне траже да даду одговор на проблеме стварнога живота без излишног теоретизирања и без магловитих доктрина.

У области економских знања, која нас овде интересује, ми смо добили последњих година неколико радова, који имају стварну и трајну вредност. Ово важи нарочито за озбиљан научни рад г. М. Ђорђевића о Пољопривредном кредиту у Југославији, који је (на француском језику) објављен 1926 године од правног факултета у Алжеру. З

На 22 стране увода ми налазимо кратак преглед привредног стања Краљевине : о њеној пољопривреди, шумама и рудницима, а у вези стиме и о аграрној реформи ; о њеној индустрији, спољној трговини и најзад о њеним финансијама и државном дугу. Књига се дели на три дела. [ део третира опште проблеме пољопривредног кредита, који може да буде