Економист

< краткорочан, средњерочан и дугорочан, а организације пољопр. кредита. ла буду организоване на основу статизма, задругарства или пак на мешовитом систему.

У другоме делу своје књиге писац је прикупио податке о досадањој историји пољопривредног кредита у нашој земљи. На 70 страна су третиране установе пољопривредног кредита у прератној Србији, у Босни пи Херцеговини, у Хрватској и Војводини и најзад у Словенији. да сваку покрајину су јасно изнети основи организације и тенденце у пословању. Несрећна подвојеност нашег задругарства на савезе са изричито племенским или страначким обележјем приказани у тексту лепо се види такође из таблице о броју задруга и о њиховом пословању.

LA Дора У ЕШ А

кредитних набављачких других укупно

чланова. Београд има 1 савез и- .--. 1.227 717 62 2.006 Загреб има 1! савези ...... 340 - 1 2 349 Бубљана има 2 савеза н.... 307 97 184. 588 Цеље има 1 савез и.._---==-- 97 10 55 162 Сарајево има 3 савеза и...... 345 1 | 347 Осијек има- 1 -савез и...-..-. — 168 7 388 Сплит има 1T савез и.....-.. 27 54 255 (света ------ 22400 1.021 365 1.089

Трећи и највећи део књиге на 95 страна посвећен је новој организацији пољопривредног кредита, како је дефинитивно регулисана Законом од 12 јуна 1925 године. Претресане су све законске преуридие и напрти из 1921 и 1924 године, д после налазимо необично концизно изнете све главне тачке новога Закона. Писац се не бави пророчанствима и савесно износи све рђаве стране статизма у пољопривредном кредиту. Уједно пав подвојеност задругарства тако је јасно приказана, да се потреба извесне државне интервенције намеће као сасвим логична последица. Писац брани ову тезу необориво јаким аргументима: пита се само, да ли је живот увек логичан # Г. М. Ђ. и сам налази, да је чисто задружна организација — идеал пољопривредног кредита. Реалне прилике нашег, задругарства захтевају, дакле, да се иде једноме другоме решењу, које и ако оправдано приликама — у суштини својој носи клицу дефектне организације.

На крају књиге налазимо у прилозима потпун текст Закона и Правилника -на франуском језику, као и подробну библиографију, где су наведене не-само књиге, него и чланци, и званична документа и други материјали.

Не само лица, која се специално баве питањима задругарства неће моћи мимбићи ову књигу, — она не сме да фали ни у једној библиотеци о привредним питањима -у опште. Након савесног прегледа целе књиге ми смо нашли само, да би можда требало означити у таблици на стр. 112, да су наше задруге већим делом набављачко-потрошачке; дакле »атасћа! ећ де сопгопта оп, а не само потрошачке. Признајемо такође значај, који је имала Централна Каса задруга у Пруској за немачко задругарство