Економист

85

ми Дунава постигнути су лепи резултати. За основицу је послужио домаћи и зубан. Створени су : у Крижевцима крижевачка округла хрватица, хангари, а у Румит. в. румски зубан. Осечки семенар ради на пињолету и пенсилванцу а хрватско-тосподарско друштво на хрватском и хангари. Материјал за одгајивање и селекцију је далеко обимнији. Нарочито у границама предратне Србије има овога материјала у изобиљу. Овде ће селекција дати необично лепе резултате.

(вас заузима прилично простора. Он је махом домаћи и носи називе крајева као и кукуруз и пшеница као: банатски, бачки, сремски и т. д. Поред домаћег уношене су и стране сорте као апријумф, доуповски и т. д. Чињени су и чине се покушају са увеженим црним овимцем. Добивени су противуречни резултати. Изгледа, да ово стоји у тесној веви са годином 1. ј. зимом. Он не може да издржи добро грубост континенталне климе. Отуда благих зима даје врло добре па чак и одличне резултате и обрнуто јаких зима врло слабе, готово никакве. Главну извовну робу даје домаћи овас. Он влажнијих година даје врло добре резултате. На селекцији и одгајивању ради се мало.

Домаћи четвороредни јечам заузима највећи део површине, која је под јечмом. Он је или озими или јари. Већином се гаји овими, јер је и квалитативно и квантитативно бољи. Пиварски јечам (хански) добива све више у терену. Он је више распрострањен у областима преко Саве и Дунава. Квалитет домаћег јечма је просечно добар. Нарочито се у том погледу истичу по неки крајеви као што је Ресава, његов квалитет стварно зависи од године, Мало му се пажње даје при прибирању и чувању, те је врло често са мирисом. На селекцији и одгајивању ради се на домаћем озимцу и јарици.

Раж је домаћа. Доброг је квалитета. Највише је распроетрањена на пескушама дуж Дунава и песковитом делу крајева преко Дунава и Саве. Али она је и иначе по целој Краљевини упрекана међу остала жита, на, узвишенијим положајима и лакшим и лаким земљама свију области. На шшеничним и јечменим земљама се нерадо гаји због сразмерно малог и у опште несигурног приноса. Поред домаћег гаји се кечкеметска, аклиматизује и одгајује петкуска и лосдорфска.

Крупник, наполица, просо, хељда и пиринач подмирују на првом месту локалне и унутрашње потребе али се и извозе. Фвојим квалитетом заслужује нарочито пажњу пиринач. Ње-