Економист

248

»Статистика пружа нарочито моћно средство објективног непрекидног, или пак у извесним моментима успешно извршеног, посматрања дејства раније политичке акције. Из таквих статистичких искустава о прошлости могу се показати нови политички циљеви којима вреди тежити. Ми у том циљу смишљено предузимамо нарочито припремљена статистичка посматрања маса, због конкретног формулисања оних политичких закључака које морамо донети ради постизања нових циљева. Та посматрања пружају нам потребну сигурну подлогу. Историјски се потврђује присност односа између статистике и политике чињеницом, коју сам једном у свечаној прилици споменуо речима које је Плацер! ставио као мото у своме Статистичком Годишњаку. Ге речи гласе: »Напредна дрожсава вола статпстику, а она која опада презире је«.

li

Да бисмо извесне ствари које нас овде интересују могли боље уочити, учинићемо једно поређење. Поби ћемо од блиске прошлости. Чини нам се да ће бити корисно упоредити у извесном погледу данашњу нашу велику државу са предратном Краљевином Србијом=. Равлике које будемо запазили у погледу организованости целокупнога јавног живота у малој Србији и великој Југославији послужиће нам да боље схватимо суштину данашњих наших невоља. Можда ће нам то помоћи да се у њима брже и лакше сналазимо. А то не би била мала добит.

Предратна Краљевина Србија одликовала се је веома хомогеном друштвеном структуром“. Изразито аграрна земља са још недовољно развијеном привредом, у којој је сасвим преовлађивао мали посед и ситан капитал, чија је земљорадња била примитивна, занатство прилично развијено али већим делом у опадању, индустрија у повоју, трговина скучена услед немања слободног излава на море, са скоро целокупним становништвом српске народности (према попису становништва од 1910. г. 95,49/), Србија је у накнаду за то и у економском и у

1 Рјафтег, истакнути немачки статистичар.

> Мислимо овде на Србију пре Балканских ратова. Објава рата Турској завршује једну епоху нашег националног и социјалног живота. Прилике су од 1919. год, наовамо престале да буду нормалне. Догађаји су се стали развијати нагло, мењајући многе ствари из основа.

з В. Јован Цвијић, Говори и чланци, П. стр. 34.