Економист

249 социјалном и у етичком погледу представљала необично хомогену целину. Развијајући се поступно, премда кроз пуно перипетија, многобројних опасности споља и честих трзавица унутра, Србија се за неколико деценија ишчаурила од полузависног турског пашалука у слободну краљевину која се нагло снажила у сваком погледу. Мако за собом није имала више од сто година културнога живота, ипак је она економски, социјално и духовно била на веома завидној висини. Успаване националне енергије биле су се за Карађорђа усталасале и народ је у џиновском замаху стресао ропство. Како је врело националних енергија било снажно и непресушиво, плаховита бујица ратничког одушевљења убрзо се претворила у моћну али тиху, величанствену реку : устрептали живот на све стране давао је маха свима гранама људске активности. Као из какве ризнице из бајке, црпла се снага п кад је ваљало непријатељу одолети и кад је требало њиву обрађивати или дом свој градити. Мако су наше народне снаге биле већином ангажоване у националној борби, ипак је преостајало моћи за стварање културних вредности, материјалних и духовних!.

Од нарочитога је значаја да смо ми тада умели развити увнатне организаторске способности« на делу самосталног изграђивања државне заједнице“. Материјална и духовна култура Србије последњих година пред ратове живи је докав да смо свуда давали пуну меру.

Иако је Србија имала ту добру страну да је била земља хомогене друштвене структуре са »сировим, неутрошеним унутрашњим снагама«, са »пзванредном националном свешћуз«, она је као минус имала »лабилан географски положај«, налазила се као препрека познатом Ртапа пасћ Озђеп, те је њен међународни положај био тежак. Њена је привреда имала много тешкоћа око осигурања пијаца за своје производе. Не хотећи да вечито останемо под утицајем далеко надмоћније привреде Аустро-Угарске на коју смо својим географским положајем били упућени, ми смо дуго морали водити мучну и упорну борбу, која је чак узела карактер економекога рата „ради своје привредне

1 1. Цвијић, Говори и чланци, !. стр. 282—238. 2 Јован Цвијић, Говори и чланци, 1. стр. 30.

з Пок. Цвијић нарочито истиче ту »националну мисију Србије«. Србија је за наш народ била »земља мисије«. |