Економист

250

еманципације. Али, и поред свих тих спољних тешкоћа и унутрашњих политичких трзавица са њима у вези, није било у социјалном и привредном склопу земље великих потреса ни наглих померања. Било је континуитета у развитку. Имали смо оно што Отмар Шпан назива »унутрашњи мир привреде услед њене организованости«.2

У тој малој, сређеној земљи сви смо се знали. Умном човеку није било тешко упознати домовину, њена богаства и њене невоље. Привредник се са сигурношћу могао посвећивати своме плодном раду п са поуздањем гледати у будућност, па је радиност цветала. Државнику није било одвећ тешко показати се искусним у вођењу општих послова и државна управа је стизала да задовољи потребе народа. Стање земље и њене животне потребе у сваком погледу одлично смо познавали, тако рећи из најнепосреднијег искуства. Иако је било супротних интереса, они нису били толико изукрштани да се у њима не бисмо могли брзо сналазвити, те је лако било уочити који се од њих поклапају. са интересима целине. Размимоплажења је било само у томе који је најпогоднији пут да се народне потребе задовоље.

У таквим приликама опште сређености, с обзиром на мало пространство наше земље, потреба за статистиком није била онолико прешна као што је то данас случај. Довољна је била емпирија, научна истраживања су могла и изостати. Али је ипак тада статистика била далеко више негована него данас и многи су лепи успеси били забележени. Непристрасни ауторитети одавали су велико признање предратној српској статистици.

Упоредимо ли данашњу нашу велику државу са предратном Србијом, видећемо да њој недостаје баш оно што је чинило · снагу Србије, наиме организованост социјалнога осивота, нарочито привредног. Иако је национално бар на изглед још увек врло хомогене структуре (према претходним резултатима пописа становништва из 1921. год. Срби, Хрвати пи Словенци чине

' Јован Цвијић, Говори и чланци, П1. стр. 206 и даље, нарочито 209.

2 Офтаг Зрапп, Die Haupttheorien der Volkswirtchaftslehre, Leipzig 1923.

3 У једном чланку посвећеном питању рационалне организације статистичке службе у нашој држави позабавићемо се п развитком званичне статистике у Краљевини Србији. Приказаћемо том приликом и статистичку делатност у крајевима бивше Аустро-Угарске.