Економист

254

земља > Зар нам је свеједно какве динамичке тенденције показује наше становништво после онако ужасних жртава у минулим ратовима > Да ли је допуштено не водити рачуна о томе како се развијају поједине гране наше народне производње, који смер узима наш привредни развитак : Како се распоређује радна снага у нашој држави, каквих врета радника има, могу ли се увек запослити или често влада беспослица, где, кади у којим размерама > — Али чему ређати питања! Не може се нипошто рећи да се много мучимо око тога да проникнемо у процес изградње нових односа, у његову динамику Ми нисмо начисто у коликој мери можемо утицати на то формпрање које је у току. Не знамо поуздано нити какви су досадашњи резултати развоја, нити какве су перспективе бар за најближу будућност. Услед тога немамо још јасно опредељених циљева, нити знамо која би се средства имала применити да се ти циљеви и постигну. Живи се од данас до сутра, и допушта се да се ствари саме од себе развијају. Често се аргументише некаквим претераним, недопуштеним оптимизмом да ништа не може наудити овако »вдравоме народу« као што је наш. Ако се неке мере предузимају, бива то често насумце, на дохват, бев много смисла за стварност јер се она недовољно познаје. Због тога није чудо што се не ретко постижу наопаки резултати.

У данашњим приликама за нас је исто тако кобно оно Јалввег Тазге (које је можда сасвим на свом месту кад је речо онако савршено организованој привреди као што је н. пр. енглеска), као што је штетно оно неразборито и наивно веровање да држава може снагом својих закона и уредаба моделисати социјалну стварност по својој ћуди. Да ли привреда одбацује толики доходак да може без тешкоћа поднети државне терете и друге јавне дажбине, није, чини се, толико важно, колико утерати по сваку цену предвиђене приходе у државну касу, као да државне финансије нису у потпуној зависности од општег при-

1 0 месту које Статистика заузима у социјалном животу других напредних народа пругом приликом. Занимљиво је међутим овде приметити да докле ми примерице немамо јасне слике о структури, економској и социјалној, наше државе, о демографском развитку становништва (да о другоме и не говоримо), други народи су стигли да статистичку методу примене на скоро све области знања, па чак и на уметност. В. нпр. Врло занимљиву књигу Напуљског професора АПтедо Масећого, Га те оде statistique el ses applications aux sciences naturelles, aux sciences sociales el a Part. — Bibliothčque Internationale d'Mconomie Politique. Paris 1995.