Економист

255

вредног положаја земље. Ми, на пример, немамо продукционе политике, а донели смо такву царинску тарифу као да наглом индустријализацијом желимо за цигло неколико година бар достићи Чехословачку. Међутим, тај се несклад између онога што се хоће и онога што се може највећма свети. За приличан део данашњих невоља криви смо сами. |

Не сме се решење важних привредних питања препуштати игри случаја, нити су допуштена разноврсна експериментисања. Не би се смело вазда балансирати између неоријентисаности и дилетантизма. Да то избегнемо, морали бисмо се наоружати оним темељним познавањем стварних односа до кога долавимо применом статистичке методе посматрања. Тада ћемо увек постављати циљеве који одиста одговарају нашим потребама и који стоје у нашем домашају; тада ћемо моћи развијати ону делатност која је таман нужна да се постављени циљеви постигну. Онда неће бити несагласности ивмеђу нашега »хоћу« и »могу«, него ће наша свесна, смишљена активност бити у складу са неумитним током ствари.

Бевбројне грешке су почињене. Греши се и још једнако. Каквим се на пример именом може крстити политика »снажења динара«, за коју се неки заузимају, када се има на уму дасу у нашој привреди односи и онако несређени!, нарочито услед инфлације и тога снажења > Зар нам није довољна ова несређеност која већ постоји, него треба још и валуту свесно једнако дизати и тиме стварати све нове и нове привредне и друштвене поремећаје » Чињеница је да између наше валутне, финансијске и опште привредне политике — у колико је ове последње уоште било — није никада било хармоније.

Једнако се покушава остваривање више пли мање јасних жеља које нам изгледају могућне, вероватне, изводљиве. При том се заборавља да могућност, чак и кад је сасвим објективна, није исто што и стварноста. Ми нипошто не смемо покушавати да једну од многих више или мање магловитих могућности које

' Ми подвлачимо да баш та несређеност, неуравнотеженост допушта чак и оваква експериментисања, као да њима можемо једног дана од папирних динара добити златне. Интерес извесне групе у томе да се динар непрестано снажи не поклапа се никако са иптересом целине да је новац стабилан.

• Француски песник Џатаге је ту мисао изванредно лепо исказао: „Бе domaine du possible est immense, mais le. domaine du rćel est ćtroit