Економист

266

неразумљивог нехата да се послужи овако моћним оружјем „ социјалнога прогреса, уврстити у ону категорију држава за које Георг фон Мајр вели да су у опадању > Признајмо да до сада нисмо показивали много љубави према статистици: она је била као неко пасторче. Ово мало статистичке делатности одржавамо само по некој традицији, скоро по невољи, као излишан луксуз. Оно што ми данас имамо, то је и квантитативно п квалитативно тако недовољно и примитивно, да не би било одвећ смело рећи како ми статистику тек имамо да створимо Боривој Т. Пањевац.

ЧЛАНЦИ

Абтатпа тејогта и зизје т ('Хауата Ктај.5.Н.5.

Predavanje, držano 24. IH. 1927. u Sociološkom društvu u Zagrebu, po зуешс. ртој. Dr, Frangešu.

Već ı prije svjetskog rata pojavljivalo se Je pitanje o posebnom uredenju vlasništva na tlu u smjeru jedne pravednije nove Dpodjele zemlje bez obzira na historijski razvitak sticanja te svojine. Ciljevi ovih pokreta bili su zapravo u svim zemljama 156, |. ј. pretvaranje velikih zemljišnih posjeda u male, provođenje zemlje iz ruku Jednoga malog: broja vlasnika u ruke što većeg broja malih posjednika. Nu motivi tih pokreta nisu bili jednaki, a nisu se niti svagde iskreno isticali, već se je agrara гејогта provodila mjestimice u cilju posve drugih težnja, no što je njihovo obrazloženje glasilo.

U Českoji je bilo mjerodavno mišljenje, da sva moć izvire iz vlasnosti nad tlom, pak da tu moć treba iz ruke feudalnih dosadanjih vlastodržaca, koji će uvijek težiti za monarkijom, preuzeti na što veći broj malih posjednika, nosioca demokratisma ı republikanstva. Osim toga su se naseljivanjem malih posjednika česke narodnosti na imanjima njemačkih veleposjednika ovi posjedi narodnosno osvajali, a u koliko su situmani uz granicu prema 1 A.

8. Puda a stat. Bulletin mezinarodniho agrarniho bureau-a. Praz 1925 МИШЕ E