Економист

281

које ће она донети: о резултатима које ће те одлуке дати у _ својој практичној примени ; и т. д., и т. д. Све су то несумњиво врло интересантна питања, али питања о којима се, по нашем мишљењу, може говорити тек пошто конференција буде завршила свој рад.

За сада пак, пред почетак њенога рада, од интереса је да изложимо мотиве, који су диктовали састанак ове конференције, као и главне предлоге, који ће, с обзиром на те мотиве, бити предмет дискусије. -

Да би се могли боље разумети мотиви који су довели до ове Економске Конференције, потребно је оцртати стање у коме се данас налази привреда европских држава, с напоменом да се ограничавамо на оне главне црте, које су више или мање заједничке свима европским државама.

Привредна коњуктура европских држава обележава се, и са пуно разлога, као врло неповољна. Продуценти, а специјално продуценти индустријских артикала, не могу да нађу прођу за своје производе, односно не могу да нађу прођу по ценама које им конвенирају; — и стога су принуђени: да редуцирају капацитет своје производње; да држе на лагеру велике количине робе: да продају робу испод цене коштања ; ИЗ ДЕ

Изгледа, онако на први поглед, мало невероватно, да се у оној истој Европи, у којој се до скора — у првим годинама после рата — осећала врло велика оскудица у роби, сада осећа у тако јакој мери супер-продукција у роби.

(Ово изгледа као што рекосмо, мало невероватно, па ипак је то не само тачно, већ и сасвим разумљиво. Развитак привредног живота у току и после рата морао је неминовно довести до овога стања. e

Нека нам је дозвољено да ово с неколико речи објаснимо.

Оскудица у роби која се осећала у првим годинама послерата, и повољна појачана коњуктура, која је дошла као последица тога, провоцирале су ужурбан и гровничав рад на повећању индустријске производње: подивање нових и проширење већ постојећих индустријских предузећа, била је, да се тако изразимо, свакодневна појава у свима европским државама.

Резултати оваког рада нису се дали дуго чекати: капацитет производње европске континенталне индустрије данас је са пуних 30—400/) већи од предратног капацитета. При овоме