Економист

282

треба још имати на уму, да се и оне европске државе, које пре рата нису ни имале своју индустрију, сада већ налазе у процесу индустријализирања.

Сем ове чињенице која би, и сама за се, могла донекле 06јаснити неповољну коњуктуру, дошле су још две чињенице, које делују у истом правцу, и које, нарочито с обвиром на будућност заслужују да им се поклони највећа пажња: |

Пре рата европска индустрија имала је у преко-океанским државама простране потрошачке области, које су у оскудици своје властите индустријске производње, конзумирале оне вишкове, које је европска индустрија продуцирала.

Сада су те прилике измењене на штету европске индустрије. У току и после рата преко-океанске државе, а у првом реду Сјед. Америчке Државе, подижу своју индустрију. Стара Монро-ева доктрина, Америка Американцима, јавља се у новој форми : Америка жели да своје потребе у индустријским артиклима подмирује својом властитом проивводњом, — и у колико се ова тежња остварује, у толико се смањује за европску индустрију америчка потрошачка пијаца. ~ -

Слична, да не кажем иста, промена врши се и у енглеским, специјално у енглеским само-управним колонијама: Канада, Капленд п Аустралија налазе се у процесу индустријализирања. Сем тога овде се, у току рата, појачала тежња за интимнијим економским везама између колонија и метрополе, — што је, све скупа, смањило могућност извоза индустријских артикала из европских држава и у енглеске колоније.

У горе изложеним променама, пи у економској коњуктури која се појавила као њихова логична последица, налазимо главни мотив за савивање Међународне Економске Конференције. Најлепши доказ за ово тврђење наћићемо, ако разгледамо мало пажљивије питања која су стављена на дневни ред ове конференције.

Програм рада ове конференције обухвата, као што смо у самом почетку ивнели, многобројна питања из области трговине, индустрије и земљорада ; али се може тврдити, без бојавни да ћемо бити демантовани, да ће се главна дискусија на конференцији водити по двема тачкама, на име:

1. забране ограничења међународног промета добара;

2. међународни епоразуми (картели, трустови) по појединим гранама (врстама) индустријске производње. |