Економист

283

(Ове две тачке дневнога реда, доведене у везу са економским приликама у којима се данас Европа налази, обележавају нам врло прецизно жеље и намере сазивача (иницијатора) ове конференције. Индустрија у државама Западне и Централне Европе налази се у кризи, јер нема где да пласира вишкове своје производње, — будући да су државе, које су пре рата биле потрошачи тих артикала, сада добиле и саме своју индустрију, и због тога вавеле високу царинску заштиту, да би обезбедиле опстанак својој од скора посталој индустрији.

При оваком стању ствари индустријске државе Западне и Централне Европе имају, сасвим разумљиво, тежњу да спрече (успоре) процес индустријализирања у свим аграрним државама. На тај начин извела би се једна врста међународне поделе рада, која би им обезбедила пијаце за вишкове индустријских артикала. Као средство — мера — за остварење ове тежње долази предлог о укидању забрана и ограничења.

Сличном циљу служи и предлог о међународним споразумима по појединим гранама индустрије: тим споразумима има да се регулише производња и продаја индустријских артикала, те да се избегне сувише оштра конкуренција.

Да ли европске аграрне државе, на које се, у првом реду, односи онај први предлог, имају могућности и интереса да прихвате предложену међународну поделу рада :

Ми ћемо покушати да одговоримо на ово питање с обзиром на економске потребе и интересе наше државе.

Према горњем предлогу наша Држава имала би да укине ваштитне индустријске царине т. ј. да напусти политику почпомагања индустријске радиности, и да се, у место тога, посвети аграрној производњи. Вишкове аграрних производа, преко подмирења својих властитих потреба, ми бисмо имали извозити на пијаце европских индустријских држава, из којих би опет увозили све индустријске артикле.

Да ли би, за нашу државу оваква политика била могућна и целисходна :

У последње време код нас се врло много говори о аграрној кризи. Тврди се, и ово тврђење није неосновано, да наша земљорадња производи ес високим продукционим трошковима, тако да те трошкове не може да покрије са ценама, које поједини аграрни производи имају на светској пијаци. С обзиром на