Економист

287 не давши им никакове желевничке веве, а затим су наишле последице венецијанског харачења богатих далматинских шума, бујице, нестајање зиратне земље, најзад је злосретном винском . клаузулом Аустрија убила једину још у то време рентабилну грану пољопривреде у Далмацији — винарство, јер је на широко отворила врата јефтиним италијанским винима. Аустрија се није међутим никако бринула да подигне ни друге гране пољопривредне и опште привредне. Није се бринула за уређење и рационално искоришћење рибарства, него је и ту дала само концесију за слободан риболов Италијанима на источној обали Јадрана. Странци су ипак, и поред тог нехата Аустрије, пронашли некоја од непроцењивих врела богатства која се налазе у Далмацији. Немци, а нарочито Италијани су подигли фабрике које су данас основ индустрије ове камене али нипошто тако сиромашне и пасивне земље као ошто се то опште тврдило и постало званично мишљење Аустрије. На жалост то мишљење о пасивности Далмације знатно се је учврстило за време рата, кад су Далмацији, због немања железничких веза и због блокаде, надошли заиста црни дани и кад је у правом смислу речи могла и морала да буде сматрана као пасивна земља. Последице рата, блокаде и рђавих саобраћајних веза су се продужиле и после рата у ослобођеној Југославији и та пасивност није престала. Али отпадањем Трста и Ријеке и формирањем ново уједињене Југославије искочила је сва важност Далмације у односу на нову државу и почело се студирати у чему је узрок те њезине пасивности.

Сада је већ јасно да та земља за сразмерно кратко време не ће моћи више да се сматра за неки баласт или наметник, него ва једну богату и продуктивну земљу која ће бити од користи за целу државу.

Пре свега, и не узев у обвир њезине привредне могућности и позитивне економске функције, она је један велики привредни фактор у држави већ и због тога што она представља једини национални излаз државе на море, што има морску обалу која у ваздушној дужини има 600 км. што има безброј пристаништа, и што на тај начин отвара младој држави пут у цео свет и то на најјефтинији начин.

Али сем те њевине велике и незамењиве улоге, она располаже и великим богаствима. Има море, ту велику и богату њиву где се увек жање а никад се не сеје. Има рибарство. Јадранско море је чувено једно због великог броја квалитета